Апостол се чита да се ви, вјерни народ Божији, поучите и ка Господу усмјерите. А видите, Богу хвала, апостол, на овој светој служби Божијој прочитан, намијењен је нама, пастирима стада Божијег; да се ми опоменемо превелике части у коју смо призвани и још већих обавеза, које смо на своја плећа примили.
Не мари свети Апостол за свој живот. Све своје, сваки свој дах и корак он Господом својим мјери. Једино га брине шта ће бити са муком и трудом његовим. Зато он сабира старјешине цркава, које је он основао, да их још једном, посљедњи пут, и завјетно, утврди. ”Пазите на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом.
Било је у апостолска доба бесплодних смокава, (Мт. 21, 19) оних што хуле на оно што не знају; облака безводних, које вјетрови витлају; дрвета јесењих, бесплодних, двапут умрлих и из коријена ишчупаних; бијесних таласа морских који се својим срамотама пјенушају.
Неговори све ово Апостол да би се хвалио него да би старјешине црквене, својим примјером, на истинско свједочење подстакао. ”Све вам показах да се тако ваља трудити”, (Д. ап. 20, 35) вели им. А ако они, бринући се за друге, забрину се ко ће о њима бригу водити, он их предаје Богу на бригу и благодати Његовој, која их може назидати и дати им насљедство међу свима освећенима.
(Д. ап. 20, 32). Амин.