На традиционалној Спасовданској литији која је одржана јуче, верни народ пратио је мошти Светог владике Николаја Велимировића од Вазнесењског до Светосавског саборног храма, где је патријарх Порфирије служио молебан, а потом се обратио присутнима.

Патријарх Порфирије је рекао да није желео да држи беседу, али да је почео пљусак, који има посебно значење.

-На словенским језицима киша се каже дажд, а то значи давање. Спасовданска киша значи давање и благослов. Али ево, да заједно са вама, благодаримо Богу што је дао кишу и пустио сузу Радосницу, што је међу нас дошао велики свети владика Николај. Добродошао светог владика, у српску престоницу, добродошао на Спасовдан . Завапили смо и ти си дошао, у ово смутно време, када су велике невоље навалалине на твој род и твоја чеда – каже патријарх.

Поглавар СПЦ истиче да је владика Николај Велимировић био прогањан некада, али и сада.

-Водио си литије широм отаџбине, и будио свој народ. Слава Богу, данас водиш и нашу Спасовданску литију. Данас се подсећамо твојих речи: „Зар нису литије безброј пута изазвале кишу у време суше, отупиле косу смрти у време помора”. Зато нас нико не може боље схватити и завидати ране, од тебе – каже он.

Патријарх Порфирије истиче да међу нама постоји исконска потреба да се обраћамо нечему што нас превазилази.

-То је зато што смо створени у слици и прилици Божијој, и што нам пуноћу даје Бог. Када се у једном тренутку живота на раскршћу сусретнемо са злом, тада искрсавају питања на која позитивно знање нема коначан одговор. Данас живимо у цивилизацији која се темељи на потискивању и забораву духовних питања – казао је поглавар СПЦ.

Он истиче да се пред нама јавља безброј питања која отварају застрашујуће празнине.

-У тим неочекиваним тренуцима наша питања се сједињују у једној речи. Та реч је Бог. Наш светосавски народ прошао је све своје тешкоће распећа, мученичке смрти, незамисливе голготе и страдања. Не само зато што је имао образоване и мудре људе, технике и вештине, него зато што је имао веру јеванђељску, што је знао Бога и живео по јеванђељским вредностима. Зато што је чинио све што је било до њега. А на крају, зато што је имао веру у промисао Божију – каже патријарх Порфирије.

Поглавар српске цркве каже да наш народ зна да се не треба бринути само о спољашњем, већ и унутрашњем.

-Породица, дом и отаџбина су светиња, и Грачаница, Пећка Патријаршија, Дечани, Сопоћани, Жича, Студеница, све наше светиње, и овај свети храм пред којим стоји, да је то наша лична карта, наше име и презиме. Спустивши се у своје срце, искрено се питамо, да ли ми то данас знамо, или бисмо да будемо нешто друго, да се одрекнемо себе, свога кода и идентитета. Те да прихватимо нама стран систем вредности, и постанемо оно што нисмо. Али све док стојимо овде окупљени око светитеља Божијег, независно од кише и града, овај народ ће имати наду, овај народ Голготе и Васкрсења ће живети – казао је он.

Патријарх Порфирије каже да смо суочени са страшним злом, које је напало нашу децу, и да нас је погодило тако да смо занемели.

-Ум посустаје пред покушајима логичног објашњења онога што се догодило. Зло нема име и презиме, расу и нацију. Зло је неухватљиво, и ма шта чинили, зло се не може коначно победити никаквим институцијама, техникама и знањем. Они помажу, али не избављају, све је то благословено и потребно. Али суштинска питања о циљу и смислу постојања, о страдању, радости и тузи, о животу и смрти, о добру и злу, остају без коначног одговора. Шта нам је чинити? Ниједно кључно питање човек не може да реши само својим снагама – рекао је поглавар СПЦ.

Он додаје да морамо вером и молитвом отворити врата благодети Божијој, како би нама и другим знањем била у корист.

-Морамо се пробудити сви заједно. Сви смо погођени, сви осећамо тугу и бол, сви имамо трауму. И зато смо сви потребни једни другима, као потпора и ослонац. Заједно смо на крсту, зато се заједно морамо сабирати. Не смемо дозволити себи да оптужујемо једни друге, и да тако сејемо ново семе зла. Истина, сви смо различити, различито мислимо и говоримо, али различитости су дар Божији, не да бисмо се сукобљавали, него да бисмо се обогаћивали – казао је српски патријарх.

Његова светост је рекао да не смемо дозволити да заједничку несрећу злоупотребљавамо, оптужујући једни друге.

-Иако смо различити, не продубљујмо наше раздоре, не доливајмо уље на ватру. Много је искушења пред нама. И поменућу једно. Наше око, ухо, то је Косово и Метохија. И ако нам неко узима око, ухо и срце, да ли можемо живети без тога. Знам да сви у себи знамо одговор. Потребна је молитва, и да сабирамо снаге, да бисмо као некада сачували Косово и Метохију. Као део Србије, да се не би десило на било који начин, посредно или непосредно, Косово и Метохија буду отуђени. Сабирајмо се, не доливајмо уље на ватру, потребно смо једни другима, потребна нам је снага – рекао је он.

Патријарх је рекао да смо сви одговорни за оно што се догодило.

-Осећам да сам и ја одговоран, не само када сам поступио погрешно, него када нисам учинио све оно што сам могао. Када сам био себичан, искључив, када нисам слушао другога. Када нисам отворио очи, уши и душу за вас. Сви смо једно, и ви и ја. Одговорни смо зато што нисмо бољи. Одговоран сам и ја што нисам бољи. Сви да будемо бољи, да будемо онакви какве нас Бог хоће, како је записано у Светом Јеванђељу – рекао је поглавар СПЦ.

Патријарх Порфирије каже да се неки већ вековима питају – зашто баш данас литија.

-Зато што се наши преци већ 500 година моле Богу на овај датум. Литија није митинг, никога не дели и не искључује. Све позива, зато што се црква не поистовећује само са једним делом народа, нити само са једном страном, нити само са једном странком, већ обухвата све. Поистовећује се са сваким нашим човеком. Црква је целина, а литија позива на покајање, лично преиспитивање и преображај свакога од нас. Од највишег до најнижег. То је изливање благодети Божије на све људе и читаву творевину – казао је он.

Поглавар српске цркве каже да црква није само једна од институција, нити трећи од два пута у нашем народу, или две Србије.

-Ја мислим да постоји само једна Србија. А црква је изнад сваког пута и стране. Она је сама Пут, Живот и Истина. Црква је Христос, све сабира и обједињује. У њој има места за све, и она се моли за све. Пут љубави Христове почиње у нама самима. И сваку спољашњу поделу исцељујемо прво у своме срцу. Линија која раздваја добро од зла, није изнад нас, него пролази кроз наша срца. У нашим срцима се води борба између добра и зла. Борба једних за друге. Ко је упоран, ко се са вером бори, он ће се изборити за добро – истиче патријарх.

Он је замолио народ да слуша реч Божију, и да не мења вредности као одећу.

-Ми можемо мењати одело, и то је природно, али ако неко не мења себе изнутра, већ само споља, биће само горе и горе. Уложимо мало стрпљења за онога поред нас, за нашег ближњег, да ослушнемо другога, да му дамо простора у себи, да се отиснемо од острва наше самодовљности, да бисмо дошли до открића да наш ближњи није пакао и претња, него рај и радост. Да смо му потребни, и да је он нама потребан. То најпре учинимо ми који више стојимо и видимо, који располажемо већим средствима и оружјем. Зато нека нам Христос буде тачка ослонца, свугде и на сваком месту – позвао је патријарх српски.

Његова светост каже да ако је Христос тачка ослонца и критеријум, ако је он циљ и смисао, разликоваћемо се добро од зла.

-Браћо и сестре, да нам Христос буде увек на првом месту, па будите сигурни да ће све остало бити на свом месту. Нека нам Бог да, молитвама Светог владике Николаја, да нам Христос буде увек на првом месту. И све ће онда бити на свом месту. Честитам вам празник Вазнесења господњег, славу нашег престоног града, и нека га господ са свим другим градовима сачува. Мир и благослов Божији нека буде са свима вама, са свима људима који живе у престоном граду, дивној Богом благословеној Србији. Срећан вам празник, живели на много година – завршио је своју беседу патријарх Порфирије.