Почетак овог поста зависи од датума Васкрса и Духова. Васељенски сабор је одредио, да он почиње недељу дана после Духова. Ако које године Васкрс бива између 5. и 8. маја, онда Петровског поста код новокалендарских православаца уопште нема. Код старокалендараца може да траје најмање недељу дана, а највише шест седмица.

Овај пост се сматра „блажим“, као и Божићни. Допуштено је за храну узимати рибу, сем среде и петка. Риба се једе и на Ивањдан који током овог поста, 7. јула пада у петак.

Петровски пост уведен је у првим временима хришћанства, у време цара Константина Великог (337), прво у Риму, када је тамо подигнута базилика посвећена апостолским првацима, а потом и у Цариграду, истим поводом. На Истоку је од тада уобичајено да се пре њега пости, док на Западу та пракса није уведена. О овом посту од четвртог века говоре светитељи Атанасије Велики, Амвросије Медиолански, касније и Лав Велики и Теодорит Тирски.

Петровски пост ове године траје три седмице и један дан.