2. Тим. 3, 10 - 15
А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени
Одмах се намеће питање, који су ти, ”други”, који су поштеђени свега тога што је светог апостола Павла и његовог ученика, владику Тимотеја, сналазило? ”Али ово знај да ће у посљедње дане настати тешка времена - одговара свети Апостол. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосјећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него бого-љубиви, који имају изглед побожности, а силе су се њене одрекли.” (2. Тим. 3, 1 - 5).
Нама ове ријечи о страдању оних ”који хоће да живе
побожно у Христу Исусу” (2. Тим. 3, 12) још увијек звуче при-лично далеко и апстрактно као да се не односе на нас. Нашим претходницима бивало је давано да испробају вјеру и трпљење своје. Ми смо, на своју срећу, или несрећу, поштеђени ватрених проба и кушања. То значи да или нисмо оно што мислимо да јесмо - прави хришћани - или нас Господ, знајући крхкост нашу, оставља по страни. Али, браћо и сестре, ни ово не може до у вјечност трајати. Све што је Светим писмом речено, или се збило или ће се збити. У свој тромости својој не можемо а да не увидимо да се и око нас, и наших судбина, нека опака мрежа зла плете. Још до прије неку годину уживали смо извјесну мјеру личне слободе.
На крају крајева, ”страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити”. (Рим, 8, 18)
”А Бог сваке благодати, који вас позва у вјечну славу своју у Христу Исусу, нека вас он, пошто мало пострадате, усаврши, утврди, укријепи, утемељи.
Њему слава и сила у вијекове вјекова. Амин.”
(1. Петр. 5, 10 - 11)