На 1700. годишњицу Миланског едикта, Митрополија црногорско-приморска СПЦ у Подгорици добија величанствени храм Христовог васкрсења.
Подгорица је била једини главни град у Европи без „саборног храма”.
Подигнут је на месту где је 1925. била изграђена црква. Ту некада била црква саграђена у доба краља Милутина у 14. веку коју су градили Момишићи, који су ту дошли из села Момош код Призрена.
Идеја о градњи родила се почетком 20. века, али требало је да прође безмало сто година да 1993. године буде постављен камен темељац.
Однос власти према градитељима подгоричког храма мењао се по принципу топло-хладно.
Локална самоуправа је 2004. године чак претила рушењем и санкцијама због наводне нелегалне градње. Исте године, у једном саопштењу подгоричког СНП-а се подсећало да је Мило Ђукановић, као председник Црне Горе, поклонио позлаћени крст и присуствовао његовом подизању на куполу храма.
Митрополија је саопштила да је градња храма до сада коштала шест и по милиона евра, а да ће за уређење околине храма бити потребно још 500.000 евра, а можда и читав милион.
У „веће приложнике“ сврстава Владу Црне Горе (дала безмало 1,75 милиона марака), србијанске компаније Дунав, Телеком, НИС и привредника Миодрага Даку Давидовића.
Храм који је пројектовао београдски архитекта Предраг Ристић, аутор пројеката 88 цркава, у градитељском и уметничком смислу требало би да представаља симбиозу истока и запада, византијских, рашких и приморских стилова.
Протомајстор инжењер Момчило Станојевић, директор градње храма, напомиње да је изнад олтара фреска Силазак Духа светога на апостоле и све земаљске народе.
„Њена површина је 320 квадрата и на њој ће ће наћи све расе и све нације. У томе је смисао приче”, открива Станојевић.
Осим доминантно домаћих материјала за градњу, у храму су заступљени и делићи мозаика са свих меридијана: на пример, зелени мермер из Индије.
Звона су ливена у Русији, полиелеји (лустери) прављени у Украјини.
Храм у градитељском смислу повезује различите епохе у историји ових простора па је један пирг (кула) посвећен Светом (Јовану) Владимиру, а други Симеону Мироточивом.
Протомајстор Станојевић каже да је ова грађевина јединствена по систему градње и по многим мотивима који су утиснути у његове мегалите.
„На фасади су мегалити, камени блокови скупљени у околини Подгорице који су нетакнути монтирани на фасаду. Ту је и даниловградски мермер маљат све до кубета. Друга особеност је то што је комплетна позадина фреска рађена у позлати.
Последњи пут је тако рађено пре 800 година када је грађена Студеница. Уместо лаписа и оне плаве боје која симболизује небески свод у рају овде је рађена позлата. Сигурно има око 2.800 квадрата позлате”, објашњава Становјевић.
Храм има највеће звоно на Блакану од 11 тона, али вероватно и једно од најмањих – од три и по килограма.
„Имамо полиелеј (лустер) у наосу (центру храма) у чијем је средишту хорос – централни лустер од 1.200 килограма који је ливен од бронзе највећи је у Европи.
Остали полиелеји су олтару од 350, западној апсиди 250 и 14 у нишама од по 50 килограма. Имамо јединствен случај да у наосу на поду имамо мозаик од 14 квардата Нојева барка. Мислим да је јединствен и по каменој пластици и да је одмах иза јеруслимских храмова”, каже протомајстор.
На стубовима, вратима, луковима, каменим плочама уклесани су библијски, али и мотиви из историје Црне Горе од ободског слова до грбова властеле.
Дрвена врата у крипти имају у дуборезу грбове свих црногорских владара и на капителима њихове грбове.
Неких врата на храму се не би постидела ни Аја Софија.
Извор: факти.орг