Одмалена су нам говорили да су сва занимања једнако корисна и вредна. Да ли желите да постанете бизнисмен? Лекар? Oфицир? Сваки животни пут је отворен. Сваки избор је частан. Одаберите своју каријеру, обучавајте се за њу и делујте према својој одлуци! Међутим, православни верници имају нека морална ограничења која их спречавају да прихвате сваку професију као своју веру. Који принципи би требало да воде наше професионалне изборе и помогну нам да разликујемо добро од лошег?
Понекад се људи пребрзо прилагођавају новим околностима; што се више идентификују као побожни хришћани, већа је вероватноћа да ће довести у питање прикладност свог занимања за своју новостечену веру. Стога не чуди што су таква питања најчешћа међу новокрштенима. Питају своје духовнике, претражују на интернету спискове „неверних“ професија или користе сопствену процену. На пример, неки православци виде у професији фризера, козметичара, кројача, златара и др. грехе украшавања и претварања. Претпоставља се да је ово мишљење засновано на дословном разумевању речи апостола: "Ваша љепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина; Него у тајноме човјеку срца, у једнакости кроткога и тихога духа, што је пред Богом многоцјено." (1. Петрова 3: 3-4) Сумњива је и професија глумца, која је, из перспективе неких верника, заснована на претварању. Ипак, многи глумци су играли у изванредним филмовима који су привукли бројне гледаоце ка Цркви. Један специфичан пример таквог глумца је Петар Мамонов који је глумио у филму „Острво“.
У време апостола, преобраћеници у хришћанство били су припадници многих професија, укључујући вајаре. Како је бити вајар био проблематичан? Неки вајари су правили кипове идола, а, како је написао Тертулијан, свако ко је одобравао обожавање идола и сам је био паганин. Додуше, ова запажања Тертулијана звуче донекле нескладно са модерним временом. Данас не постоји веродостојна листа 'нехришћанских занимања', али је концепт греха још увек релевантан и било које професије које у себи имају такав елемент требало би избегавати. Неки индикативни примери су банкар, радник у казину, стриптизета или друга слична занимања погодна за грех.
Неки се могу запитати да ли је морално радити у фабрици муниције која производи смртоносно оружје. Када је Андреј Сахаров изумео фузиону бомбу, а Михаил Калашњиков своју пушку АК-47, њихов циљ није био убијање, већ заштита народа њихове велике земље. Ипак, док нуклеарно оружје није у рукама терориста и криминалаца, калашњикови долазе у руке ратоборних људи широм света. Слично, употреба проналаска зависи од нечијег моралног избора: да ли произвођач оружја само зарађује новац или ради на заштити мира у својој земљи? Узгред, изумитељ ове пушке, Калашњиков, написао је писмо патријарху Кирилу непосредно пре своје смрти у којем је поделио своју моралну патњу због тога што је његов проналазак употребљен за смрт хиљада људи. У свом одговору, патријарх је написао: „..."Мора се схватити да одговорност за ове смрти не лежи на проналазачу, већ на злонамерним људима који постигнуће људског напретка користе за уништавање свог ближњег."
Често смо сами аутори пакла. Стога, при одабиру свог занимања, морамо озбиљно размотрити каква све могу да буду искушења да током те професије учинимо грех. Неки верују да би избор занимања требало да испуни вољу Бога, који обезбеђује сваку особу. На пример, једној особи је суђено да постане дизајнер, другој учитељ. Запањујуће је да врло мали број њих сматра својом судбином или божанском вољом да постану чистач. Али што је најважније, ова веровања промашују једну важну тачку: да је Божија воља за нас спасење наших душа, а у којој професији ћемо је испунити, ни најмање није важно.
Проналажење занимања које нам одговара није довољно. Такође треба узети у обзир људе са којима радимо. У својој првој посланици Коринћанима, апостол Павле је написао: Немојте се заваравати: „Лоше друштво квари добар карактер“. (1. Коринћанима 15:33). Некоме ко нема снаге да се одупре утицају лошег друштва, било би боље да одмах напусти посао. Ипак, неки не виде ништа проблематично у лошем друштву. Требало би поново да размисле. Чак и када га почини неко други, грех постаје банализован, и ми сами постајемо подложни томе.
Укратко, хришћанин може радити на било ком месту, али неће остати на сваком месту. Господ је рекао: „Нека ваша светлост сија пред другима, да виде ваша добра дела и прославе вашег Оца на небу. (Матеј 5:16). Било да радите у школи или фабрици, бавите се уметношћу или истраживањем, Божја истина увек треба да вам буде водич. Руски песник Пушкин то је лепо написао у својој песми „Споменик“: „Дуго ћу бити толико љубазан према људима да бих својом лиром пробудио у њима добра осећања“.
А пошто је живот одговоран посао, Господ ће нас питати - која осећања у људима су пробудили наши послови? Је ли то била мржња или захвалност, љутња или милост, презир или смирење? Ако сте у недоумици корисности изабране професије за ваше спасење, молите се Богу да вас води и помогне вам да следите Његове заповести док се бавите својом занатом.
Викторија Колтига
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов
Извор: ok.ru