Каква су то била пророчанства? У шта су људи веровали и чему су се надали пре рођења Месије? Од времена изгона из раја првих људи, Адама и Еве, читаво човечанство је чекало долазак на свет Онога Који ће искупити не само грехе предака, већ и личне грехе сваког човека, ослободио би све људе од ропства страстима и смрти. Вера и нада људи почивали су на заветима које им је Господ Бог дао.
Пошто су једини народ старог света који је задржао праву веру у Бога били Јевреји, онда је, по обећању Божијем, управо од њих требало да дође Месија (на хебрејском Мошијах, на другом грчком Христос - „Помазаник“).
Током читавог старозаветног периода (дакле, пре рођења Христовог) међу изабраним народом је било праведних људи и пророка, преко којих је Бог подсећао Јевреје на потребу да сачувају чистоту вере и буду спремни да прихвате Откупитеља.
Прву скривену назнаку будућег рођења Спаситеља приликом изгона праотаца из раја дао је Сам Господ Бог .
У речима упућеним змији која је искушавала људе на грех, Он је рекао:
„И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.“ (Постање 3:15).
У овом пророчанству, под ликом змије, хришћанска Црква подразумева палог анђела Божијег - сатану, ђавола. Под женом се подразумева Богородица, од које је требало да се роди Спаситељ.
Следеће пророчанство о доласку Месије на свет је обећање које је Господ Бог дао Аврааму.
Пошто Господ искуша веру праведника, рече му:
„И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.“ (Постанак 22:18).
У овим Божијим речима Црква види назнаку да је Месија требало да се роди из Авраамове лозе.
На крају књиге Постања налази се још једно прикривено спомињање Христовог рођења. Пре своје смрти, праведни Јаков, у једном од пророчанстава датих својим синовима, каже ово:
„Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.“ (Постање 49:10).
Смисао читавог пророчанства је следећи: изабрани народ ће имати слободу и државност све док Исус Христос не дође на свет, у будућности, и због тога што ће га одбацити, све ће бити изгубљено. Под послушношћу народа подразумева се обраћење незнабожаца Христу.
Рођење Месије прорекао је и свети Михеј, који је живео око седам векова пре Христа.
У својим речима о Месијиној будућности, пророк говори о месту Његовог рођења:
„А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена.“ (Мих. 5,2).
Овде је директно назван град у коме је Месија требало да се роди – ово је Витлејем.
Бројна обећања о Христовом рођењу дао је свети пророк Исаија, који је живео отприлике у исто време када и Михеј.
„Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејевог (отац светог цара и пророка Давида, прим. прев.), и изданак из корена његовог изникнуће. И на Њему ће почивати Дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух знања и страха Господњег. И у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно.” (Ис. 11, 1-10).
Ово пророчанство открива порекло Спаситеља – Он је морао да се роди од Дјеве, Која би дошла из лозе Јесеја и Давида. Други део пророчанства говори о доласку незнабожаца Христу.
Још једно Исаијино пророчанство о Христу указује на Његова будућа чуда, снагу, духовну моћ, исцељење:
„Реците онима којима се срце уплашило: Охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашег; освета иде, плата Божја, сам иде, и спашће вас. Тада ће се отворити очи слепима, и уши глувима отвориће се. Тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној...“ (Исаија 35:4-6).
Најпознатије и најживописније предвиђање о рођењу Спаситеља, које је дао пророк Исаија, звучи овако:
„Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.“ (Исаија 7:14).
Ове речи говоре не само о Месијином доласку, већ откривају и мистерију Оваплоћења – Спаситељ је требало да се роди управо од Дјеве, која је мистериозно „узела у материцу“, Његово име је Емануил, што на грчком значи "Бог је са нама."
Поред великог броја пророчанстава о месту и самој чињеници рођења Спаситеља у Старом Завету, постоје и многа друга – о Његовом земаљском путу, чудима, страдању, смрти на крсту и Васкрсењу.
Сва ова предвиђања су била добро позната сваком Јеврејину, и сваки потомак Давидове лозе надао се да ће се у његовој породици родити Месија. Тужно је што Јевреји у Христу нису препознали очекиваног Спаситеља. Нису Му поверовали очекући не небеско, него земаљско царство, мислећи да ће Месија од Израела учинити центар света. Тако су они одбацили благослов који им је био послат, док су други (незнабошци) оберучке приграбили овај благослов и задржали га за себе.
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков
Извор: foma.ru