КАДА цароваше Трајан, он не само сваког дана убијаше хришћане који исповедаху Христа него проклетник бацаше њихове чесне мошти у места бешчесна и нечиста. Тада беху пет монахиња, које се подвизаваху у једној испосници и држаху заповести Божје. Поред осталих врлина, и ово беше њихов неизоставни посао: скупљати чесна тела светих мученика, мирисима их мазати, у плаштанице увијати, и у својој испосници сахрањивати.Сазнавши за ово, Дросида, кћи цара Трајана, извуче се тајно једне ноћи из двора, и оде к овим монахињама, носећи са собом скупоцене покриваче, и замоли их да пођу заједно и покупе неке мошти мученика.Адријан, вереник Дросидин, иначе царски саветник, саопшти војницима да је господар самодржац наредио да чувају тела поубијаних хришћана, и да сазнаду ко то краде њихова тела. Стражарећи, војници ухватише пет монахиња заједно са царевом ћерком Дросидом. И изјутра их изведоше пред цара. Видевши своју кћер, цар се запрепасти, и нареди да је добро чувају, можда ће се покајати. А односно пет монахиња издаде заповест, да се ужеже велика пећ и у њу баце монахиње, и у исто време баци унутра доста бакра, да се овај растопи и измеша са растопљеним телима монахиња, и тако добије смеса, од које се имају направити бакарни троножци за народно купатило, које је он градио и које се имало свечано отворити о Аполоновом празнику.То би све учињено, троножци направљени, купатило загрејано, и војници објавише свуда, говорећи: Који год сте пријатељи милостивих богова, доћите на отварање народног купатила! - И одмах се слегоше сви. И први који дође и приближи се првим вратима купатила, сруши се на земљу и издахну; тако настрадаше и сви остали који се приближише купатилу, и нико не могаше да уђе.Сазнавши за то, цар сазва служитеље богова својих, и упита их: Реците ми, да нису хришћани начинили неке мађије, те нико не може да уђе у купатило? А они одговорише: Не, царе, него они бакарни троножци, у којима има од моштију оних монахиња, они чине то чудо. Зато нареди да се направе други троножци, па ће престати тај помор.Пошто то би урађено, рече вереник Дросидин Адријан цару: Нареди, царе, да се од тих троножаца направе голе статуе, које ће имати изглед оних монахиња, да би их на тај начин осрамотили и обрукали. И нека се те статуе поставе у народном купатилу.Цар нареди одмах, и то би учињено. И када поставише статуе монахиња у купатилу, цар виде у сну пет чистих овчица које пасијаху на једном пропланку; а виде и једног страшног пастира који их пасијаше, и он рече цару: Најбезбожнији царе, оне монахиње, чије си голе статуе поставио у купатилу да би их осрамотио, добри пастир Христос, узевши их од тебе, настани их у овом дивном месту раја, у које ће доћи и твоја кћи Дросида, чиста овчица Божја.Пробудивши се, цар се наљути што му оне свете жене и после своје смрти ометају планове. Стога, за инат и да би им се осветио, он нареди да се направе две огромне пећи, једна на једном крају града а друга на другом, да се ужегу, и да горе дан и ноћ. И још нареди да се и на једној и на другој испише ова његова царска заповест:"Људи Галилејци, који обожавате распетога, ослободићете себе мука и патњи, ако се сваки од вас сам добровољно баци у коју хоће пећ".Кћи нечовечног цара Дросида, чувши за ову заповест, да се сваки хришћанин добровољно баци у ужарену пећ, подиже очи к небу и рече: Господару, Господе Исусе Христе, Сине Божји, ако је света воља твоја да се спасем, и да се избавим од безумне вере оца мог Трајана, помози ми да се ослободим вереништва са безбожним Адријаном, и да узиђем на небо, где се налазе пет монахиња, које ме упутише страху Твом. Успавај дубоким сном оне који ме чувају, да бих могла побећи а да они не осете.Помоливши се тако, она скину царске хаљине своје, и изиђе из палате тихо да нико не осети. И идући да се баци у једну од усијаних пећи, она застаде и рече: Како ћу ићи к Богу, а немам свадбено рухо? тојест, а нисам примила свето крштење, без кога сам нечиста? Него, о Царе над царевима, Господе Исусе Христе, ево ја сам оставила царство ради љубави Твоје, да бих постала вратарка царства Твог. Стога Ти, који си се ради нас крстио, крсти и мене Духом Светим!Пошто то рече, она извади миро које је са собом носила, и помаза себе њиме. Затим у једном басену који имађаше облик кућице, она крсти себе говорећи: Крштава се слушкиња Божја Дросида у име Оца и Сина и Светога Духа. - И чуваше себе седам дана, и јеђаше храну коју јој Анђео Господњи донесе. А неки је христољубиви хришћани пронађоше, и сазнадоше о њој све, што им блажена исприча о себи. Осмог пак дана, молећи се Богу да је упути шта треба да чини, она отиде ка Господу.