Син Всеволода Трећег; родио се 1189 год., ступио на Владимирски великокнежевски престо 1212 године. Из младости се одликовао пламеном љубављу к Богу и делима побожности, старајући се да извршује заповести Божије и гајећи у срцу свом страх Божји. Усрдно посећивао сваки дан богослужење, пажљиво слушао што се чита и пева, и често размишљао о томе да хришћанину ваља ући у царство небеско кроз многе невоље. Као велики кнез много радио на утврђивању хришћанске вере и просвете како међу својим поданицима тако и међу иноверним суседним народима. Са тим циљем основао Нижњи Новгород и подигао у њему два велељепна храма, који су и били првобитни расадници Православља у тој области. Из љубави и поштовања народ га називао оцем и господарем. Када су Татари са ограмном војном силом ушли у Русију, Георгије их са својом војском дочека на реци Сити; но надмоћнији Татари заузму Владимир 1238. године, погубе Георгијеву породицу, побију много народа и нешто одведу у ропство. Обавештен о томе, Георгије се реши на одлучну битку. И сукоби се с Татарима на реци Сити. Руси су се јуначки борили, али надмоћна војна сила татарска однесе победу, и сам велики кнез Георгије погибе усред својих војника 4. марта 1238. године. Ростовски епископ Кирил пронађе у гомилама мртвих обезглављено тело Георгијево, познавши га по кнежевској одећи, одвезе у Ростов и положи у храму Пресвете Богоматере. Године 1239. тело Георгијево пренесе у Владимир његов брат Јарослав и положи у Успенској саборној цркви. Чесне мошти светог Георгија бише откривене 1645. године и стављене у сребрни кивот, начињен од патријарха Јосифа. Чудотворне, његове свете мошти лију чудеса.