СВЕТИ Менигнос беше из града Парије, Хелеспонтске области. По занимању он беше ваљар. Радећи свој посао крај реке, свети Менигнос двапута чу глас с неба који га позиваше на подвиг ради имена Христова. To je било за царовања жестоког гонитеља хришћана Декија.По царевом наређењу, у граду где живљаше Менигнос би похватано мноштво хришћана и бачено у тамницу ради истјазавања; и свима им ноге ставише у тешке кладе. Врата тамнице бише запечаћена и стража постављена. А када паде ноћ, сви ови сужњи хришћани завапише к Богу, говорећи: "Господе Владатељу, Ти си светог апостола Петра преко ангела Свог раздрешио окова и извео из тамнице тихо и нечујно; Ти и сада притекни нама у помоћ, ослободи ноге наше ових стега и изведи нас из мрачне тамнице, да би и сами незнабошци који мрзе свето име Твоје познали да си Ти Једини Бог и Вечни Цар".Када се свети сужњи тако мољаху, гле, међу њих стаде Господ, мрака нестаде и небеска светлост обасја тамницу. И Господ им рече: "He бојте се, ја сам с вама!" - И тог часа окови се на сужњима истопише као восак, тамничка се врата сама отворише, сужњи изађоше из тамнице, а Господ се узнесе на небо.Када свану дођоше војници, на вратима тамничким нађоше печате читаве, али у тамници никога не нађоше. To их запрепасти. И они распитиваху стражаре, али им стражари ништа не могаху казати, пошто врата беху затворена и печати на њима нетакнути. To изазва узбуну међу незнабошцима, и војници пронесоше по граду глас да је Исус Назарећанин ноћу дошао у тамницу и извео сужње из ње.To казивање чу од војника Менигнос, запали се ревнитељском љубављу ка Христу Господу, а опомену се и оног небеског гласа који га је позивао на подвиг. Размисливши о свему, он својим муштеријама врати њихова сукна која је требало да уваља. И припремаше се очекујући да се кнез појави на судишту. После неколико дана кнез седе на судишту и прочита цареву наредбу, којом цар наређиваше да се хришћани кажњавају, муче и убијају. Тада храбри Менигнос, испунивши се божанске неустрашивости, ступи пред кнеза, отрже му царску наредбу из руку, подера je у комаде, баци на земљу и изгази ногама. Притом говораше: У име Исуса Христа Бога мог ступам на змију и на аспиду, и газим ногама својим безакона наређења цара Декија.Видевши то, безаконе слуге безаконог кнеза дохватише блаженог Менигноса, бацише на земљу, газише ногама, и бездушно тукоше, па га полумртва довукоше пред кнеза. Разјарен, кнез рече светом страдалцу: Зла главо, у кога си се уздао поступивши тако? - У Христа мог, одговори светитељ.Тада кнез нареди: Овог лудака и безочника обесите о мучилишно дрво, па му тело кидајте. - И гвозденим гребенима тако бездушно стругоше тело неустрашивог страдалца, да му се утроба провиде. Тако мучен, блажени Менигнос јуначки трпљаше и мољаше се Богу, а кнез ригаше хуле на Христа Господа. Ha то ce мученик са подсмехом стаде изражавати о лажним боговима идолопоклоничким. To разјари кнеза и он викну: Наређујем да се исеку на ситне комаде прсти који подераше цареву наредбу. - И одмах одсекоше прсте са светитељевих руку, и из њих уместо крви истече млеко.После тога свети страдалац би бачен у тамницу. Но кроз два дана га поново изведоше на суд. Иаговаран да принесе жртву идолима, он напротив јуначки исповеди Христа Бога пред свима, цара прокле, кнеза исмеја. Због тога кнез нареди да му се одсече глава. Када светог мученика одведоше на губилиште и одсекоше му главу, тада присутни видеше дивно чудо: из уста блаженог мученика изађе чиста трлица и узлете на небо. - Задивљени тиме, сви говораху: Заиста је велики Менигносов Бог.Тако, покоравајући се небеском позиву, свети Менигнос изврши свој подвиг за Христа, и душа његова узлете на небо, да од Господа прими мученички венац.После посечења светог мученика, хришћани тајно ноћу дођоше на губилиште и узеше тело његово. А глава његова остаде на губилишту. Њу потом пронађе један хришћанин. Томе хришћанину јави се у виђењу свети мученик Менигнос, и овај пронађе светитељеву главу по светлости звезде који блисташе над светом главом.