Родно место ова два мученика беше град Ванеја. Жељни да постану исповедници Господа Христа и мученици, они дођоше у Кесарију Кападокијску, где многи мученици беху пострадали. Чим дођоше, они објавише да су хришћани. И бише изведени пред кнеза Фирмилијана. И пошто смело исповедише Господа Христа, одмах их тукоше по леђима и ребрима, па их онда ставише на друге веће муке. Али пошто у свим тим мукама они остадоше чврсти и непоколебљиви у исповедању Христа, кнез се силно разјари и баци их дивљим зверовима да их растргну. И то прво би блажени Андријан бачен пред једнога лава; и пошто се врло јуначки борио са њим, он, благодаћу Божјом, остаде неповређен. Кнез онда нареди те му отсекоше главу. Затим кнез обасу светог Евула ласкама и саветима, еда би га склонио да се одрекне Христа. Али пошто овај ни у шта не сматраше његова ласкања и савете, кнез нареди те и њега бацише пред истога лава. И он победи лава, и остаде неповређен. Тада кнез нареди те и њему отсекоше главу. И тако обојица примише бесмртне венце мучеништва 309 године.