Овај блажени Јован бејаше из Иринопоља у Сирији. Син хришћанских и богољубивих родитеља, Теодора и Григорије, живео у време царева Константина и Ирине (780-802 г.). Распаљен љубављу према Богу, он у деветој години својој оде у манастир и замонаши се. Пошто беше ревностан у послушањима, смирен и кротак, заволе га његов учитељ и старац. Са својим старцем ишао је на Седми Васељенски Сабор, одржан у Никеји 787. године. Из Никеје отпутовали су у Цариград. Ту старац постаде игуман и архимандрит манастира Далматског, а преподобни Јован- великосхимник и јереј. Цар Никифор, који дође после царице Ирине, и посла га 802. године за игумана обитељи чистих (Катари). И он је богоугодно и апостолски пасао стадо Христово преко десет година. И сви га љубљаху.Пре но што иконоборска јерес поново стаде потресати Цркву Христову, блаженом Јовану би откривено од Бога о тој напасти. И он, сабравши братство свога манастира, даде им потребне савете и поуке, па им затим рече: Оци и браћо, бдите и пазите да вас ђаво не намами те се одречете молитвеног поштовања светих икона, јер ме ви нећете видети у овом животу.Док он то говораше, дођоше војници послани од иконоборног цара Лава V Јерменина (813-820 г.), разјурише све монахе, манастир опљачкаше, а светог Јована у ланце оковаше и у Цариград одведоше. Изведен пред цара, он назва цара зликовцем и безбожником и разним другим погрдним именима. Тако грмећи у палати, цар насилник нареди да га немилосрдно бију воловским жилама. А светитељ се радоваше што га бију за Христа. Затим би затворен у једном метоху манастирском, где проведе три месеца. Одатле би прогнан на заточење у Ламписки Пентадактилос. Тамо му ноге оковаше у гвоздене ланце, и држаше га осамнаест месеци у тамници. После тога га поново од ведоше у Цариград, и нагог изведоше пред цара насилника. И пошто светитељ изговори многе ствари насилнику препирући се о светим иконама, би предат тадашњем недостојном патријарху, који је страшно поступао са светитељем и дуго га мучио тешком глађу и жеђу.Затим блажени Јован би опет изведен пред цара, а цар га посла у тврђаву звану Криотаврион Букелариски. И тамо га држаше у тескобној и мрачној ћелији две пуне године. Ту се свети исповедник силно злопатио, али све то он подношаше благодарећи Бога. А када се после погибије Лава V Јерменина зацари Михајло Травлос (820-829), такође иконоборац, отац цара Теофила, он у почетку пусти из заточења све заточенике. Том приликом би пуштен на слободу и свети Јован, али му не допустише да се врати у Цариград већ га задржаше у Халкидону. Али када се зацари син цара Михајла Теофил (829-842 г.), он заједно са својим сајеретиком патријархом Јованом Седмим (836-843 г.), стави на тешке муке блаженог Јована, да би га приморали да се одрекне поштовања светих икона. Напослетку би прогнан на острво Афусија, где проведе две ипо године. Ту му пред смрт би откривено од Бога да ће кроз три дана скончати. Он то исприча онима што беху с њим. И после три дана упокоји се, и отиде ка Господу. То би око 832. године.