Свети Јосиф беше родом из околине града Волока Ламскога. Прадед му беше литванског порекла, а родитељи му се зваху Јован и Марин. Када му би седам година дадоше га да учи школу , и он врло брзо изучи Божанствено Писмо. И стаде он врло често одлазити у цркву. Са вршњацима својим није проводио време, него се свагда труђаше да угоди Богу. Увидевши пролазност овога света, он отиде у Боровск у манастир преподобног Пафнутија, који га постриже у иночки чин. И све време он провођаше у посту и молитви, и постаде искусан подвижник, повињавајући се у свему своме духовном наставнику. После пак неког времена преподобни Јосиф узе к себи у манастир и свога оца по телу, замонаши га, и служаше му и двораше га до дана смрти његове. И мајка му такође постаде монахиња са именом Марија. Преподобни Јосиф проведе осамнаест година у покорности и послушању код светог Пафнутија. После пак смрти свог светог учитеља и наставника преподобни Јосиф постаде игуман његовог манастира, и управљаше њиме око две године. Потом се он са некима од братије повуче у шуму која окружаваше град Волок Ламски, и тамо сагради манастир и у њему подиже камену цркву у част Успенија Божје Матере. Ту он сабра много братије и установи врло строго општежиће. Сви су имали подједнаку одећу и обућу. Сам пак преподобни одеваше се као просјак, тако да га нико није могао распознати као игумана. Ревносно се борио против јереси "јеврејствујућих", и написао је књигу против ње Сем тога написао је и устав за свој манастир. За време глади његов је манастир прехранио многе сиромашке. И тако, добро се подвизавајући и угодивши Богу, он се престави 9 септембра 1515. године, у време великог кнеза Василија Јоановича, када му беше 75 година. Свето тело његово положише близу олтара саборне цркве у његовом манастиру. Московски сабор 1578. године прибројао га лику светих. (Житије му је написао Доситеј Толарков).