Ми морамо, ради успостављања таласних дужина и терминологије, употребити неке слике, које помажу да уђемо у тајне Божије, јер слике су речитије, смисленије од речи. Пошто нажалост у нашем веку од толиких ужасних идеологија, постоји инфлација речи. Теологија тражи смисао, а наука овоземаљска, фактографска, она се само, да кажемо, служи елементима овога космоса, али не зна ни шта је светлост, ни шта је електрицитет, ни магнет. Они се само служе тим већ створеним енергијама. А не пита се од куда то долази, ни куда то одлази, и који је смисао свега, личног живота и своје нације и целога човечанства и целога космоса.
Према томе могли бисмо ми Срби да кажемо ону почетну, дивну реченицу у прологу светог Јована богослова: „У почетку беше Реч (Логос) и Реч беше у Бога и Реч беше Бог“ (Јов 1,1). Ми можемо да кажемо са великим С: У почетку беше Смисао и Смисао беше у Бога и Смисао беше Бог. Пошто нема речи без смисла.
Замислите сада да је цивилизација на 3 спрата, као један графикон. Први најнижи спрат је техника, са пијацом у центру. Други спрат је култура, опера, позориште, музеј уметности поред њега судница, болница, армија, демократске партије, школа. То су установе, сви ми имамо троспратни укус. Имате свој пијачни укус, коју врсту јела и културе. Трећи спрат, највише вредности једне цивилизације су култови, вере.
И одела купујете. Имате свој културни укус, коју врсту опера и позоришта волите, коју врсту сликарства у музеју, коју врсту медицине ако сте медицинари (јел и тамо има неколико трендова), коју врсту права ако сте правници, коју врсту стратегије ако сте генерали, коју врсту политике ако сте политичари. Трећи најважнији укус, верски укус, коју врсту вере ћете изабрати на трећем спрату. Овде је једна кратка лепеза: пошто свако мисли да је његова најбоља, ја ћу у центар да ставим православну католичанску Цркву.
Од ње се одвојила на једну страну, на лево римокатоличка, на другу страну реформисана римокатоличка или сада зову протестантска. Иза римокатоличке ставићу синагогу за јевреје, а иза протестаната џамију за муслимане. Иза синагоге многобожије, стари Грци, Римљани, Словени и данашњи хиндуизам, а онамо иза ислама да ставимо будизам. Овамо иза многобожаца најкрајње лево, то је култ личности, Стаљин, Хитлер (ако нема правога Бога он има за бога шефа партије), а онамо крајње десно најгори култ иза будизма је сатанизам. То је најгрубљи избор тих светских религија и ту иде непрестани рат (грчки полемика, гр. πόλεμος рат) али аргументима философије. Тамо на трећем спрату нема топова, хвала Богу и у том погледу ту се надмудрују сви култови, сваки тврди да је он најбољи и зато нема компромиса, нагодбе.
На другом спрату ниже - култура је толеранција, трпељивост, уважавање туђих укуса и мњења. Тако идете у оперу, позориште, када вам се комад свиђа, а уважавате оне који ће доћи другога дана, којима се свиђа нешто друго. Дођете у музеј уметности и волите онога сликара, онај воли другога или кич, ви морате да уважавате његов укус. Када дођете у болницу, за исту болест, два лекара, две различите терапије, само конзилијум многих лекара решава која је боља. Дођете у судницу исти параграф, два адвоката тумаче супротно, само судија са поротом решава који је ближи духу закона. Дођете у армију, за исти рат, два генерала, две различите стратегије, опет цео генералштаб решава која је боља. Уђете међу демократске партије, гласате за једну, а уважавате оне друге. То су да кажем, културне партије, плуралистичке које не обоготворавају своје лидере, као оне партије на трећем спрату.
Кад дођете на пијацу, на први поглед, није важно који је које вере, којега степена културе, минимални захтев је професионално или занатско поштење, да свако донесе свој плод (производ), поштено. Али ту нису само сеоски продукти или текстилни, ту је и клавир и авион и рачунар. А ако дуже изучавате пијацу, једног дана дођете и згрозите се, људи се убијају на пијаци. Тек тада схватите да ту нема ниједнога човека, без некаквога Бога или ersatzбога са трећега спрата и да је пресудно коју врсту вере сте изабрали на трећем спрату, јер ће она да утиче и обликује два нижа спрата вашега понашања. Тако да је култ неодвојив од културе и од свакодневног живота.
(Наставиће се)
Епископ Данило Крстић
Извор: rastko.rs