„А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше наиме написано: Исус Назарећанин, цар јудејски. Овај натпис прочиташе многи Јудеји јер је близу града било место где је Исус распет; а било је написано јеврејски, латински и грчки“ (Јн. 19, 19–20).
У Еванђељу по Јовану читамо да је натпис изнад крста на коме је распет Исус Христос био написан на три језика: „А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше наиме написано: Исус Назарећанин, цар јудејски. Овај натпис прочиташе многи Јудеји јер је близу града било место где је Исус распет; а било је написано јеврејски, латински и грчки“ (Јн. 19, 19–20). Да ли је тројезични натпис на Христовом крсту просто један историјски податак или пак постоји неки дубљи смисао овог Пилатовог поступка?
НАТПИС
Натпис „Исус Назарећанин, цар јудејски“ није формално правна кривица због које је Исус распет на крсту, већ се у Еванђељу по Јовану наводи у теолошком смислу, као месијанска титула. У синоптичким Еванђељима Јудеји се ругају распетом Исусу управо користећи речи из натписа које наводи Еванђелист Јован (Мк. 15, 32; Мт. 27, 42; Лк. 23, 37.39). Он, за разлику од Марка (Мк. 15, 26) и Матеја (Мт. 27, 37), не назива ову титулу „оптужбом“ и једни је од Еванђелиста који наводи незадовољство јудејских религијских ауторитета називањем Исуса „царем јудејским“, пошто он, по њиховом мишљењу, може бити схваћен као одавање части. Када захтевају од Пилата да промени натпис у смислу да је Исус себе сматрао „царем јудејским“, а не да је то заиста био (Јн. 19, 21), Пилат одговара: „Што писах, писах“ (Јн. 19, 22).
ТРОЈЕЗИЧНИ НАТПИС КОД ЛУКЕ И ЈОВАНА
Еванђелист Јован је једини који наводи тројезични натпис (τίτλος). Одговарајући помен тројезичног натписа среће се и у неким преписима Еванђеља по Луки (Лк. 23, 38): „А над њим је био натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: ово је цар јудејски“. Чини се, међутим, да су преписивачи, под утицајем текста Еванђеља по Јовану и у жељи да хармонизују извештаје два Еванђеља, накнадно унели ову реченицу у Еванђеље по Луки. Стога се готово са сигурношћу може тврдити да је Еванђелист Јован једини који наводи тројезични запис.
ЗАШТО НА ТРИ ЈЕЗИКА?
Који је био разлог да се Исусова, с једне стране „кривица“, с друге „месијанска титула“, напише на три језика? Из тадашњих историјских извора познато је да су се оптужбе износиле највише на два језика. Први разлог томе је да би народ могао да разуме. Други разлог је био због веће прецизности одређеног језика у односу на други: у римским провинцијама, на пример, судски процес се често одвијао на грчком, али је пресуда изрицана на прецизнијем латинском. Међутим, изношење правне кривице или вођење судског поступка на три језика није забележено у античким изворима. У случају распећа Христовог довољно је било да натпис буде на арамејском, говорном језику тадашњих Јевреја са простора Јудеје, и грчком, који би разумели Јевреји из дијаспоре који су свакако били присутни у великом броју због празника Пасхе. Стога се чини да је тројезични натпис непотребно претеривање, јер се радило о ствари унутар Јудејства, која се није тицала незнабожаца, Грка и Римљана.
ТЕОЛОШКИ СМИСАО
Са теолошке тачке гледишта, Пилатов потез је једно несвесно пророштво (каквих у Еванђељу по Јовану има доста) и наговештај универзалне димензије крсне смрти Исуса Христа. У тај петак уочи Пасхе многи Јудеји који су се окупили у Јерусалиму за празник пролазили су поред Голготе и могли да прочитају натпис. Ти Јевреји су дакле могли да прочитају натпис на свом језику, пошто се под „јеврејским“ вероватно подразумева арамејски, говорни језик Јудеја тога времена, и да незаинтересовано прођу даље.
Међутим, натпис није био само на арамејском, већ и на грчком, што је знатно повећавало број оних који су могли да га прочитају. Многи Јевреји из дијаспоре који нису знали арамејски могли су да прочитају натпис на свом, грчком језику. Коначно, мало присутних је читало латински, али је овај језик у употреби у великом делу тадашње Римске империје. То је језик политичке моћи, војске и правосуђа. Тако, сва три језика упућују на свеобухватност догађаја крста: за Јудеје од којих је спасење (Јн. 4, 22), али који нису у стању да препознају Месију без обзира на многа сведочанства њихових Светих књига о њему (Јн. 5, 39), за Јевреје из дијаспоре, који ће постати матрица из које ће се ширити порука Еванђеља по целом свету, и за незнабошце који владају тадашњим светом.
ИСТОРИЈА СПАСЕЊА
Први језик на натпису је јеврејски, односно арамејски, језик Јудеја од којих је спасење (Јн. 4, 22) и који су најпре учесници Божијег откривењског делања. Њихово одбијање да препознају у Писмима обећаног Месију у личности Исуса из Назарета помериће историју спасења даље ка незнабошцима, који постају учесници у Божијем откровењу, накалемљени као дивља маслина на домаћу (уп. Рим. 11, 17 ). Натпис на Христовом крсту је позив „свим народима“ (уп. Мт. 28, 19) да верују да је распети Исус из Назарета заиста цар јудејски који је из средишта обећања Божијег изабраном народу своју жртву принео за многе (Мк. 14, 24), призвавши цео свет у љубавну заједницу са Богом и другим људима.
Аутор: др Предраг Драгутиновић
Извор: православље.рс