Живети у овом свету без Богочовека Христа, није ништа друго него сигурно и постепено умирати, и најзад - сав умрети. Ма шта или ма кога прогласио човек за свој живот, све се то једнога дана претвори у смрт. Има ли онда смисла живети? Свакако - нема. Али, са Христом све се мења у нашем човечанском свету: у Њему Богочовеку, једино у Њему, живот се човеков не завршава смрћу, већ се напротив продужује у живот вечни. Уствари, само је Христос живот човеку, све је остало смрт. Зашто? Зато што је Христос као Богочовек победио смрт, сваку смрт и све смрти; победио, и стално их побеђује. Све смрти своде се углавноме на две смрти: на смрт душе и смрт тела. А и ове две смрти у суштини сачињавају једну смрт: смрт душе. Смрт душе је као нека свесмрт. Шта је смрт душе? Одвајање душе од Бога грехом, који је по природи сав од ђавола. Боголикој души човековој Бог је природни извор живота; а грех, одвајајући душу од Бога својом богоборном и богопротивном силом, потапа је у смрт: душа која греши - умире (Језек. 18,4.20). Отуда, само победа над грехом, над ђаволом, и јесте победа над смрћу: враћање душе Богу кроз светост. Својим Богочовечанским подвигом спасења рода људског Господ Христос је победио смрт душе вративше је Богу, и смрт тела осигуравши му васкрсењем Својим васкрсење из мртвих на дан Суда.