Нови извештај „World Watch List 2022“ организације представља хришћане као најрањивију групу на свету данас, a нарочито су угрожене хришћанске девојке и жене. Оне су сада мета киднаповања, насиља, силовања и присилних бракова у многим, ако не и свим, од водећих земаља на светској листи посматрања.

Бројке су запањујуће. Али иза сваког овог броја и статистике крије се трагична људска прича.

У 2021. години, чак и током текуће здравствене кризе ЦОВИД-19, прогон хришћана је настављен алармантном брзином широм света. Истраживање за 2022. годину показује да се данас више од 360 милиона људи суочава са високим нивоом прогона и дискриминације због своје вере. Ово је повећање од 15 милиона верника за само годину дана.

У извештају се наводи да су владе и екстремисти користили пандемију ЦОВИД-19 као изговор за прогон.

У наставку ћемо погледати првих 10 земаља у којима је најопасније бити хришћанин. У многим од ових земаља живот је већ тежак, али одлука да следите Христа и живите као хришћанин је избор који угрожава живот, породицу и средства за живот. У земљама као што су Авганистан, Северна Кореја и Сомалија, вера у Исуса може да носи чак и смртну казну. А 2021. године видели смо ескалацију насиља, нове технологије које угрожавају веру милиона - и нови број 1 по први пут у 20 година

1. Авганистан: број 1 по први пут

Као исламска држава по уставу, земља не дозвољава постојање друге религије осим ислама. Једноставно речено, незаконито је превести некога из ислама у другу религију. Тако нешто сматра се издајом земље.

У Авганистану је немогуће живети отворено као хришћанин. Напуштање ислама сматра се срамотним, а хришћански обраћеници суочавају се са страшним последицама ако се открије њихова нова вера. Или морају да беже из земље или ће бити убијени. То је било и пре талибанског преузимања, али ситуација је ове године постала још опаснија за вернике. Талибани ће се побринути да се исламска правила и обичаји спроводе и држе. Преобраћеници - хришћани немају другог избора осим да им се покоравају.

Ако се открије нова вера хришћанина , њихова породица, клан или племе морају да спасу своју част тако што ће се одрећи верника, или их чак убити. Алтернативно, пошто се напуштање ислама сматра знаком лудила, хришћанин који је прешао из ислама може бити присилно смештен у психијатријску болницу.

2. Северна Кореја: ништа боље него прошле године

Северна Кореја је на врху глобалне листе посматрања више од 20 година. Сваки Севернокорејац ухваћен да следи Исуса је у непосредној опасности од затвора, бруталног мучења и смрти.

Процењује се да је 50.000 до 70.000 хришћана затворено у злогласном затворском систему и радним логорима Северне Кореје. И, да ствар буде гора, често ће породица делити исту судбину као и особа која је заробљена. Режим којом влада породица Ким гледа на хришћане као на најопаснију политичку класу људи, а прогон је насилан и интензиван.

Родитељи из Северне Кореје често крију своју веру од своје деце, цркве са више од неколико људи не постоје, а већина богослужења се обавља што је могуће тајније. Живот за хришћане у Северној Кореји је стални котао притиска; хватање или смрт је само грешка далеко.

3. Сомалија: узнемиравање, застрашивање и убиства

Више од 25 година Сомалија је била уточиште за исламистичке милитанте који непрестано прогањају хришћане, како у Сомалији, тако и у суседним земљама. Групе попут ал-Шабаба делују са наизглед малом одбојношћу и контролишу велике делове Сомалије. Мали број верника у Сомалији су углавном хришћани који су прешли из ислама. Ал Шабаб на хришћане гледа као на мете високе вредности.

Чак и када хришћани нису на мети исламистичких екстремиста, они су под снажним притиском својих породица. Сваки прелазак из ислама сматра се издајом породице и заједнице, тако да и само сумња у прелазак у Хришћанство може довести до узнемиравања, застрашивања, па чак и убиства. Упркос текућој кризи ЦОВИД-19, ал-Шабаб је наставио да буде активан 2021. године, подсећајући да живот за хришћане у Сомалији никада није безбедан.

4. Либија: тајни живот вере

Када особа у Либији напусти ислам да би следила Христа, суочава се са огромним притиском својих породица да се одрекне своје вере.  Њихове комшије и остатак заједнице их изопштавају, а они могу остати без крова над главом, без посла и сами. Ако либијски хришћанин дели своју веру са неким другим, вероватно ће бити пријављен, ухапшен и можда ће се суочити са насилном казном.

Земља нема централну владу, тако да се закони не спроводе једнообразно, остављајући хришћане у опасности од отвореног и јавног прогона. Циљане отмице и егзекуције су увек могућност за вернике. Бити „ безбедан “ хришћанин у Либији значи живети тајним животом вере.

Хришћани су рањиви широм Либије, било да живе у тој земљи, мигрирају или покушавају да стигну у Европу да започну нови живот. Екстремистичке групе успоставиле су контролне пунктове и контролишу одређена подручја земље. Хришћани који се селе из једне области у другу у потрази за послом имају једнаку вероватноћу да ће завршити у једном од претрпаних притворских центара у земљи колико и да ће наћи посао. У неким случајевима, ухапшени хришћани бивају предати службеницима против криминала или групама за трговину људима, где их терају на принудни рад или гурнути у проституцију.

5. Јемен: строга казна за разговор о вери

Хришћани Јемена су углавном преобраћеници из ислама који своју веру морају да држе у тајности, јер је прелазак из ислама у хришћанство забрањен, како у исламу, тако и у јеменским законима. И влада и њихове заједнице врше притисак на хришћане да се одрекну вере у Христа. Они могу бити ухапшени и мучени због своје вере и суочити се са претњама породице и исламистичких екстремиста који им прете смрћу.

Хришћани у Јемену суочавају се са сталним физичким и психичким злостављањем, сексуалним узнемиравањем и силовањем, као и са присилним браковима и протеривањем због вере у Христа. Поред тога, присуство исламских екстремистичких група и стална дестабилизација пандемијом ЦОВИД-19 и грађанским ратом - учинили су свакодневни живот борбом за већину хришћана у Јемену.

6. Еритреја: „афричка Северна Кореја“

Упркос томе што се скоро половина становништва изјашњава као хришћанска, верници у Еритреји и даље трпе екстремне прогоне.

Хришћани које држава не признаје посебно су подложни свакодневном надзору који намеће држава, са надгледаним телефонским позивима, спором пропусношћу и мрежом грађана који имају задатак да шпијунирају своје суседе. Овај наметљив ниво праћења довео је до тога да Еритреја носи злогласну титулу „афричке Северне Кореје“ ( Тхе Ецономист , 14. август 2018). У међувремену, преобраћеници из ислама и Еритрејска православна црква суочавају се са тешким малтретирањем својих породица и заједница.

7. Нигерија: најнасилнија земља за хришћане

Прогон у Нигерији је брутално насилан. У већем делу северне Нигерије, хришћани живе под сталном претњом напада Боко Харама, Исламске државе Западне Африке (ИСВАП), бораца Фуланија, киднапера и убица.

Док су сви грађани северне Нигерије изложени претњама и насиљу, хришћани су често мета посебно због своје вере - ИСВАП и Боко Харам желе да елиминишу хришћанско присуство у Нигерији, а муслимански борци Фулани посебно нападају хришћанска села.  Хришћани у неким од северних нигеријских држава приморани су да живе по шеријатском закону, где се суочавају са дискриминацијом и третманом као грађани другог реда.

Због насиља, хиљаде хришћана су принуђене да живе у формалним или неформалним камповима за интерно расељена лица. Ова ситуација доприноси рањивој ситуацији, јер су људи који су изгубили своје домове или своје вољене сада у суштини избеглице у својој земљи.

8. Пакистан: нови закони о "богохуљењу"

У Пакистану се хришћани сматрају грађанима другог реда и дискриминисани су у сваком аспекту живота. Црквени поглавари могу бити ухапшени ако се не повинују жељама власти. Ова хапшења служе као упозорење хришћанској мањини и додатно је застрашују.

Криза ЦОВИД-19 довела је до повећања помоћи хришћанским радницима само ако прихвате ислам. Чувени пакистански закони о богохуљењу и даље се користе за оптуживање немуслимана за вређање пророка Мухамеда или Курана - чак и лажна оптужба може довести до насиља.

Поред тога, у Пакистану се и даље дешава тиха епидемија отмица, присилних бракова и присилног преобраћења хришћанских девојака и жена.Сви хришћани у Пакистану су потенцијалне жртве злостављања и дискриминације. Чак су и успостављене цркве под притиском и надзором владе.

9. Иран: рације, хапшења и претње

Муслимани који прихватају хришћанство су у већој опасности од прогона, посебно од стране владе и, у мањој мери, од стране друштва и њихових породица.

Влада види развој цркве у Ирану као покушај западних земаља да поткопају ислам и исламски режим у Ирану. На хришћанске породице муслиманског порекла често су вршене рације, а њихови чланови хапшени, процесуирани и осуђивани на дуге затворске казне због „злочина против националне безбедности“.

Нажалост, ствари се могу погоршати након измена кривичног закона земље, који додатно гуши верску слободу. Амандмани тог закона забрањују поучавање Библије, причање другима о хришћанској вери и кажњавају оне који тврде да могу да комуницирају са Христом.

10. Индија: систематско циљање хришћана

Прогон верника у Индији се појачава јер хиндуистички екстремисти имају за циљ да очисте земљу од хришћанског присуства и утицаја. Покретачка снага иза овога је Хиндутва, идеологија која занемарује индијске хришћане и друге верске мањине као праве Индијанце јер имају оданост ван Индије, и тврди да земљу треба очистити од њиховог присуства. Ово доводи до системског, често насилног и пажљиво оркестрираног циљања на хришћане и друге верске мањине, укључујући употребу друштвених медија за ширење дезинформација и подстицање мржње.

Пандемија ЦОВИД-19 понудила је ново оружје гоничима. У неким областима, хришћани су намерно искључени из расподеле државне помоћи и чак су оптужени за ширење вируса.

За Фондацију Пријатељ Божији: Никола Животин
Извор: opendoorsusa.org