У Светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори Атонској, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, избио је пожар великих размера. Пожар је почео нешто након 1 сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Убрзо, пожар се, захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.

Ватром је захваћено осам грађевинских целина док су трпезарија Светог Краља Милутина из 14. века и параклис Светих Арханђела претрпели оштећења услед близине ватре и гашења пожара.

Монаси су у првом тренутку успели да локализују и чак угасе пожар на доњем спрату Игуменарије. Међутим на недоступним местима тињање се наставило и захватило дрвену греду која је водила до крова са друге стране зграде запаливши дрвену кровну конструкцију прекривену каменим покривачем.

Пошто је манастир, као средњовековно насеље, сачињен од објеката у низу, пожар се веома брзо пренео преко кровне конструкције целе северне половине манастира, све до параклиса Светог Архангела Михаила и пирга Светог Саве, где се кров завршавао. У првим сатима монаси су покушали да савладају стихију и да у исто време евакуишу најугроженије свештене предмете и драгоцености. У цркви је одслужен и кратак молебан пред чудотворном иконом Богородице Тројеручице. Ватрогасци су успели да савладају неприступачан светогорски терен и стигну тек ујутру. Конаци су горели сатима, јер се пожар спуштао на ниже спратове постепено, након што би дрвена конструкција изгорела и попуштала под тежином обрушених камених плоча кровног покривача.

Ветар који је допринео ширењу пожара на целу северну половину манастирског комплекса у исто време је спречио да се он пренесе јужно са Игуменарије на трпезарију краља Милутина. На тај начин највредније драгоцености, свештене иконе и рукописно наслеђе остали су сачувани од потпуног уништења.

Хиландарском братству су међу првима у помоћ притекли монаси из светогорских манастира. Већ следећег дана је пристигла и помоћ саме Свештене општине Свете Горе из Кареје, грчке државе, војске али и наших људи и њихових грчких пријатеља из Солуна и околине.

Бројне активности на обнови грађевина захваћених ватреном стихијом отпочете су 2006. године. Обнова Хиландара као свеобухватан и вишедисциплинаран подухват која подразумева реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа, од тада непрекидно траје. Поред тога, Обнова има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места.

Услед пандемије корона вируса и ванредног стања у марту 2020. дошло је до прекида радова, као и у децембру 2022. због обољевања већег дела хиландарског братства. Радови су настављени крајем фебруара 2022. Тренутно се изводе радови на објектима Игуменарија и Дохија који чине последњи део манастирског комплекса који је преостао да се обнови од непосредних последица пожара.

Пожар је уништио и причинио велику штету на 5761 м2 или 54.87%. објеката. Капела Светих четрдесет мученика је потпуно уништена, док су капеле Светог Димитрија, Светог Саве и Светог Николаја тешко оштећене. Од уништења су сачувани највреднији предмети, слике и рукописи који се налазе у јужном делу манастира.

Иначе, Хиландар је и раније страдао у великим пожарима 1775. и 1722. године, када по речима савременика: „Од пирга Св.Саве до пирга Св.Ђорђа све изгоре“.

Н. Ж.