Јеванђеље је творевина Богочовека Христа и наука Божија, а не људска. Ми знамо да су четири Јеванђеља написали ученици Христови, да су то њихова сведочанства речи коју је Господ Исус Христос проповедао и сведочанства свих дела која је чинио и потврђивао знацима и чудесима. Но, то је долазило свише, с неба, од самога Творца нашега и Бога нашега, да би се човеку показало и указало на пут којим треба да ходи да би са земље могао да се уздигне до неба. Да је доиста тако најбоље се види из речи Апостола Павла, које упућује Галатима у Посланици. Он им пише о томе како је дуго ревновао у старозаветном закону, испуњавајући све оно чему је тај закон учио, да је рушио Цркву Христову и да је гонио све оне који верују у Христа, и да је то чинио, не из мржње, него из ревности у испуњавању закона. Даље говори о кључном моменту свог преображаја, када је, на путу за Дамаск чуо питање: „Савле, Савле, зашто ме гониш?“(Дап. 9,4) и притом био обасјан нетварном светлошћу, од које је ослепео, те је одмах схватио да то не долази од човека него од Бога. Зато без двоумљења пита: „Ко си ти Господе?“ (Дап. 9,5), на шта му је Господ рекао да је он Христос. И одмах је поверовао! Од тог тренутка овај велики Апостол, по речима својим, одлази пре свега у Арабију, а потом се враћа у Дамаск где прима свише Реч Божју и бива упознат са истином Божанском и наставља да је проповеда. Ни у једном тренутку није пожелео, није осећао ни потребу, да оде у Јерусалим да би се срео са Христовим апостолима, ученицима и следбеницима. Тамо одлази касније и сусреће се са апостолом Петром, са којим проводи петнаест дана и никога другога, осим Јакова брата Господњег, није нити видео, нити упознао. Ова исповест Апостолова, браћо и сестре, указују на то да све оно што је Господ Исус Христос учио, а што су касније наставили да проповедају апостоли – јесте реч Божија и отуда та реч и после више од две хиљаде година има снагу у себи. Има моћ да преображава човека и да од грашника чини да постане праведник, од лошег да постане добар, који се труди да порасте у меру висине раста Христовога. То је та снага коју у себи носи Божанско Јеванђеље Господа нашега Исуса Христа.