1. Благосиљај, душо моја, Господа! Господе Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2. Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3. Водом си покрио висине своје, облаке положио си да су ти кола, идеш на крилима вјетренијем.
4. Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.
5. Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести за вијек вијека.
6. Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.
7. Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.
8. Излазе на горе и силазе у долине, на мјесто које си им основао.
9. Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10. извео си изворе по брдима, између гора теку воде.
11. Напајају све звијери пољске, дивљи магарци гасе жеђ своју.
12. На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.
13. Напајаш горе с висина својих, плодовима дјела твојих сити се земља.
14. Дајеш да расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.
15. И вино весели срце човјеку, и хлеб срце човјеку кријепи.
16. Сите се дрвета пољска, кедри Ливански, које си посадио.
17. На њима птице вију гнијезда; рода стоји пред њима.
18. Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19. Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20. Распростиреш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје дубравно;
21. Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога храну себи.
22.Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.
23. Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24. Како су велика дјела твоја, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља твари твојих.
25. Гле, море је велико и широко, ту гмижу без броја створења мала и велика.
26. Ту лађе плове, кит, којега си створио да се игра по њему.
27. Све чека тебе, да им дадеш храну на вријеме.
28. Дајеш им - примају; отвориш руку своју - све се испуњава радошћу.
29. Одвратиш лице своје - жалосте се; узмеш им дух - гину, и у прах свој враћају се;
30. Пошаљеш дух свој - постају, и обнављаш лице земљи.
31. Нека је слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја.
32. Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33. Пјеваћу Господу за живота својега; пјеваћу Богу мојему докле сам год.
34. Нека му буде мила бесједа моја; веселићу се о Господу.
35. Нека ишчезну гријешници са земље и безбожници; нека их не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!