У областима под јурисдикцијом Римског патријархата упоредо са ширењем хришћанства настајао је велики број различитих, локалних литургија, које заједно сачињавају западни литургијски тип. Једну од тих група представљају и галиканске литургије које су постојале све до 8. века. Настанак галиканских литургија и утицаји под којима су се оне развијале обавијен је велом тајни услед недостатка извора. Већи део извора датира из познијег периода те текстови обилују примесама римског обреда. Није постојала једна и јединствена литургија која се служила у читавој Галији, него се оне разликују у зависности од места и времена настанка. Ипак, могу се издвојити неке опште и заједничке карактеристике. Значај галиканских литургија је изузетан као сведока древне и значајне хришћанске традиције. У крајевима који су били далеко од великих центара хришћанства владао је својеврсни конзервативизам. Тако су утицаји Сирије, Антиохије и Александрије, који датирају из доникејског периода, сачувани готово нетакнути па тако и у текстовима из 5. и 6. века имамо сведочанство о најстаријем литургијском језику из времена када се он тек развијао.