ЈЕРУСАЛИМ, 28. август 2026. – Свако ново сазнање до којег долазе истраживачи испод каменог пода централног светилишта хришћанства доноси задивљујуће потврде: древни пејзаж, гробнице уклесане у стену, маслињаци и башта детаљно одговарају записима новозаветних писаца.

Како је прекјуче пренео грчки портал Protothema, вишевековна дебата о аутентичности и тачној локацији Голготе и Исусовог гроба добила је сведочанство какво наука дуго није имала у својим рукама. Најновији археолошки налази, откривени испод самог пода Цркве Светог Гроба у Јерусалиму, пружају задивљујуће материјалне доказе који се готово у потпуности преклапају са библијским текстовима и недвосмислено потврђују да је управо то место од најранијих времена поштовано као простор Исусове смрти, сахране и васкрсења.

Ископавања, која су започела 2022. године током комплексних рестаураторских радова на поду цркве, а свој врхунац доживела током 2025. године, разоткрила су читав један заробљени антички пејзаж. Како су се скидали слојеви земље и векова, пред италијанским тимом археолога са римског Универзитета Ла Сапиенца изронио је камени пејзаж првог века: напуштени каменолом, обрађене земљишне парцеле, трагови древних засада и гробнице директно исклесане у стени.

„Пронашли смо доказе о географском и погребном пејзажу који тачно одговара описима из тог периода“, потврдила је водећи археолог овог историјског подухвата, професорка Франческа Романа Стасола. Прелиминарни резултати овог обимног истраживања званично су објављени у угледном јерусалимском археолошком часопису Liber Annuus.

Башта и гробница уклесана у стену: Јеванђеље по Јовану на терену

Оно што ово откриће чини драматичним јесте чињеница да се пронађени материјални трагови у потпуности поклапају са топографијом описаном у Новом завету.

У Јеванђељу по Јовану изричито се наводи да се на месту где је Исус био разапет налазила башта, а у башти нова гробница у коју још нико није био положен. Археолошки налази до у детаље потврђују ову слику. Ископавања су идентификовала древну баштенску земљу, као и трагове маслина и винове лозе који датирају управо из периода око 33. године нове ере, што материјално поткрепљује библијски извештај.

Поред тога, уклесане гробнице директно у природној стени непосредно одговарају и описима из Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки, који једногласно бележе да је Исусов гроб био исклесан у живој стени.

Изван градских зидина: Важан географски детаљ

Друга кључна тачка у којој се археологија и Свето писмо поклапају јесте географија тадашњег Јерусалима. У Посланици Јеврејима бележи се да је Исус пострадао „ван капије“ града, док Јеванђеље по Јовану исто тако напомиње да се распеће догодило близу Јерусалима.

Историјско-археолошка реконструкција утврдила је да се локација овог каменолома у 1. веку заиста налазила изван тадашњих бедема града. Ово откриће додатно оповргава раније сумње појединих критичара да се црква налази на погрешној локацији унутар градских зидина – јер су се границе Јерусалима знатно промениле током каснијих векова.

Империјални запечаћени отисак: Како су Хадријан и Константин сачували Гроб

Један од најфасцинантнијих откривених слојева односи се на заштиту самог локалитета током римског периода. Археолози су утврдили да је једна посебна гробница била запечаћена и заштићена масивном римском грађевином подигнутом током владавине цара Хадријана у 2. веку нове ере.

Када је цар Хадријан желео да потисне хришћанство и на том месту подигне пагански храм, он је несвесно конзервирао и сачувао изворни пејзаж. Око 200 година касније, у време цара Константина, градитељи су срушили римску грађевину, поново открили гробницу и изоловали је од осталих, створивши око ње прво централно хришћанско светилиште.

Иако сама археолошка наука из методолошких разлога не може повући коначни биологијско-историјски знак једнакости о идентитету особе положене у гроб, чињеница да су се управо на овом месту преклопили сви библијски описи, заједно са вишевековним континуитетом поштовања, даје овом истраживању непроцењиву тежину.

Како закључује и сама професорка Стасола, чињеница да су генерације људи веровале у ово место и да сви пронађени слојеви прате ту веру од најранијих хришћанских векова, представља објективну историјску истину. Археологија је још једном показала да древни текстови Новога завета нису само духовни записи, већ и дубоко тачни топографски водичи кроз историју Свете земље.

За Фондацију Пријатељ Божији: Ставро Василидос