Свети Златоуст благовести: „Ако ме ко упита шта је необично учинио Христос, онда ћу ја оставити небо, земљу, море, васкрсење многих мртваца и остала чудеса што је творио, па ћу указати једино на крст, који је славнији од свега осталога.“ А Свети Дамаскин, као допуну овој благовести, вели: „Свако дело и чудо Христово је превелико, и божанствено, и чудесно, али је часни крст Његов чудеснији од свега.“

Нови Завет је сав у свештеној и неизрецивој тајни Крста Христовог. Све новозаветне истине и сва новозаветна добра корене се у тајни Богочовековог Крста и црпу из ње своју спасоносну и животворну силу, али и своју божанску тајанственост. Једно је очигледно: свеспасоносна сила Крста Христовог пружа се за човеком у свима његовим понорима, и страстима, и пороцима, и гресима, и слабостима; обухвата га целог, спасава, искупљује, очишћује, освећује, обогочовечује, охристовљује.

Својим богоочишћеним, и богоосвећеним, и богопросвећеним умом, сав погружен у понорне дубине Богочовековог подвига спасења света, Свети Василије Велики благовести: „Крстом је извршен Христов домострој спасења.“ А Свети Григорије Палама, христомудри, сабирајући све апостолско-светоотачке благовести у једну благовест, у једну свеблаговест, благовести: „У крсту Господњем показан је сав домострој спасења – извршен за време боравка Господњег на земљи, и сва тајна тога домостроја садржи се у њему.“

Отуда и светоотачка богомудра благовест: Крст је темељ Цркве, тврђава васељене. Крст је сила немоћнима, лекар болнима. Крст је очишћење губавима, опорављење раслабљенима. Крст је хлеб гладнима, извор жеднима. Христос је сав био на крсту, и у исто време сав боравио у свему.

Премудри философ Духа Светога, Свети Јован Дамаскин, благовести: „Крст Христов нас обуче у ипостасну премудрост Божју и силу.“ Ненадмашни Златоусти благовестник благовести: „Шта то крст није учинио? Он је дао учење о бесмртности душе, о васкрсењу тела, о презирању земаљских блага, о чежњи за будућим благом; он је људе начинио анђелима; њиме су сви и свуда постали философи и способни за сваку врлину.“

Крст је основао Цркву. Крст је темељ врлинама. Крст је отворио рај.

Зато што је чудесни Спаситељ сву своју спасоносну и животворну силу усредсредио у Крсту и сву Личност своју унео у њега, крст је постао знак Сина Човечијег, знак Његов и на земљи и на небу, знак по коме Га познају и распознају сва земаљска и небеска бића.

Пошто је Господ Христос, са свима својим бескрајним божанским моћима, и истинама, и тајнама, сав у Крсту свом, то је Његов часни Крст постао свепобедни победник у свима световима, свепобедни спаситељ од свих грехова, од свих смрти, од свих ђавола. У Крсту је „неизречено смотрение“, неисказани домострој спасења, зато је тајна Крста недокучљива: „непостижимое распјатија таинство“.

Због недокучиве, но и свеспасоносне тајанствености Часнога Крста, сва богослужења Страсне седмице, нарочито она на Велики Четвртак и Велики Петак, испуњена су молитвеним дивљењем и дирљивом захвалношћу распетом Богочовеку, Спаситељу. И дивљење и захвалност захваћени су усхићењем које сваку молитву завршава ридајним: „Непостижиме, Господи!“

Да, ваистину је непостижно уму, ваистину несхватљиво: да Богочовек страдањем и Крстом спасава свет, и смрћу сатире грех, смрт и ђавола. Да, непостижно и несхватљиво, али истинито и стварно – истинито најубедљивијом истинитошћу и стварно најнеуклонљивијом стварношћу, јер је богочовечанска реалност и истинитост бескрајно шира од ума људског и логике људске.

По среди је неизмерна тајна спасења рода људског Трисветим Божанством. Крст је саставни део те пресвете тајне спасења. Она се корени у Тросунчаном Богу, пружа се кроз оваплоћеног Логоса и размрежује у човеку, у твари, у свима бићима. Све то тоне у слатку тајну Богочовекове Личности.

Све богочовечанске силе Часнога Крста, сва свеспасоносност Крста, сва свенеопходност Крста, сва чудотворност Крста, сва свепобедност Крста описане су апостолски богонадахнуто и светоотачки богомудро у молитвеном богословљу Цркве. У то речито убеђује најлетимичнији осврт на тај раскошни рај црквене богомудрости, рај бесмртне миомирисне богочовечности.

Крстом до спасења и живота

Часним Крстом својим Господ Христос је ђавола посрамио, и васкрсењем жаоку греха отупио, и од смрти нас спасао. Спас је Крстом ад заробио, смрт уништио, свет просветио. Васкрсе Исус из гроба, као што прорече, даде нам живот вечни и велику милост.

Господ је Крстом својим отворио разбојнику рај. Крстом би уништена идолопоклоничка заблуда и демонска сила смрвљена. Голгота постаде рај онога тренутка када дрво крстно би пободено, и одмах роди грозд живота – Спаса Христа.

Певајмо добровољно распетога Спаса и Избавитеља нашег, јер прикова на крст грехе људске, избављајући од заблуде род људски. Добровољно претрпевши распеће, Спасе, ослободио си људе смртности и просветио нас силом Крста, подаривши нам живот.

Родивши живот и Господара смрти, Свебеспрекорна, ти си зауставила јуриш смрти; моли Њега да умртви грехе наше и спасе душе наше.

Ми се молимо распетом Господу: „Крст Твој, Христе, иако је као вештаствена стварност видљив, али је одевен божанском силом; притом јављајући се свету као вештаствена стварност, он мислено чудотвори наше спасење; клањајући се њему, ми Те славимо, Спасе.“

Подигао си се на крст, и стропошта се враг; и ми пали подигосмо се, и постадосмо житељи раја, Христе, славећи силу царства Твога. Силом Крста Твога, Христе, утврди помисао моју, да бих певао и славио Твоје распеће.

„Господе, крст Твој јесте живот и васкрсење људима Твојим; надајући се на њега, певамо Тебе, васкрслог Бога нашег: помилуј нас.“ Крст Твој, Господе, отвори рај роду људском; и избавивши се од смртности, ми певамо Тебе, распетог телом Бога нашег: помилуј нас.

Ограђивани Крстом ми се противимо ђаволу, не бојећи се његових замки и лајања. Крстом својим Господ је разрушио смрт и отворио разбојнику рај. Крстом сишавши у ад, Господ је мене саваскрсао.

Охрабрени Спасовим Крстом и васкрсењем ми се смело молимо: Господе, дао си нам оружје против ђавола – Крст; јер ђаво дрхти и тресе се, не будући у стању гледати на силу његову. Крст мртве подиже и смрт обезоружава. Тога ради клањамо се погребу Твоме и васкрсењу.

Господе, васкрсао си и дао си бесмртност душама нашим. Пострадао си крстом, Нестрадални Божанством, да нас ослободиш од робовања ђаволу, и обесмртивши, животвориш нас, Христе Боже, васкрсењем Твојим, Човекољупче. Узневши се на крст, Христе Боже, спасао си род људски. Христос крстом спасава свет као Бог.

Рај, затворен грехом човековим, отвори се распетим и васкрслим Господом Христом. Зато се ми са вером и надом молимо: „Крстом Твојим, Спасе, отвори се рај, и осуђени човек опет уђе у њега, величајући Твоју доброту.“ Крстом Твојим, Христе, постаде једно стадо од Анђела и људи и једна Црква; небо и земља веселе се. Господе, слава Теби.

Крстовдан – непобедива победа побожности

Са посебном богонадахнутошћу слави се и велича Крст у богослужењима о празнику Крстовдана. Молитвена мисао Цркве богоречито казује богочовечанске истине о Крсту.

Прва очигледна крстовданска истина јесте: Крст је „непобедива победа побожности“ – побеђује све демоне, сва искушења, све грехе, сва зла, све смрти.

Крст је „врата раја“; њиме се смртност разори, уништи сила смрти и узнесосмо се са земље на небо.

Крст је наставник слепих, лекар немоћних, васкрсење свих умрлих; Крстом процвета бесмртност. Крстом бива спасење и обожење: земни се Крстом обожише; ђаво би потпуно смрвљен.

Крст благодаћу освећује оне који га целивају, јер је извор светиње и свима узрок обожења. Крстом се ум наш просвећује; грлећи преславни Крст Господњи, ми се просвећујемо и страсти одгонимо.

Христос Крстом посред срца прободе ђавола и адских окова ослободи све. Сунцезрачен је Крст Господњи; целивајући га са вером, душе нам се просвећују. Крст је извор бесмрћа, избављење целога света.

У многим молитвама ми се Крсту обраћамо као живом бићу, просто као некој живој личности. Тако се молимо: „Крсте свечасни, целивајући те уснама и срцем, ми црпимо освећење, здравље и спасење свагда.“ Крстовданска молитвена мисао својом богочовечанском свеистинитошћу бруји из Цркве небом и земљом: „На крсту Господ уби онога који је нас убио, оживе умртвљене, украси их и, као милосрдан, удостоји их живети на небесима.“

Крст: похвала верних, тврђава страдалника, спаситељ свих преподобних. Данас, на Крстовдан, Крст се уздиже и демони беже; данас се сва твар ослободи смртности, јер нам ради Крста засијаше сви дарови.

„Крст је сила и тврђава Цркве.“

И отуда наш молитвени узлет ка небу и наднебесју: „Крсте Христов, узданицо хришћана, наставниче заблуделих, пристаниште витланих буром, победо у биткама, тврђаво васељене, лекару болесних, васкрсење мртвих, помилуј нас.“

Крст – знак Богочовека и пут ка васкрсењу

„Знак Сина Човечијег“ – знак Богочовека Христа, знак Цркве Православне – Крст, на свему је Богочовечијем; и свепобедна сила његова лије се на сву твар видљиву и невидљиву, и чува је од свега смртног, од свега демонског, од свега злог, и обогаћује бесмртношћу, врлинама, богочовечношћу.

И ми радосно кличемо: „Крст је чувар целе васељене; крст је красота Цркве; крст је моћ владара; крст је тврђава верника; крст је слава анђела и помор демона.“

Богочовечанска је истина и стварност: Крстом би потпуно прождрта смрт. Крст је лествица којом узлазимо на небеса. Крст је савршено избављење палога Адама. Усред земље Бог је устројио спасење: Крст и васкрсење. Крст је свеоружје побожности. Крст је поборник праведних и спаситељ преподобних. Христос као Бог Крстом спасава род људски. У Крсту је занавек васкрсење свету.

Крст Господњи јесте васкрсење свих.

Крст се уздиже и демони се разгоне; разбојник отвара врата Едема; смрт се умртвљује и сада је она пуста. И онда овај молитвени вапај: „Умртвивши страсти тела и духа, постарајмо се уздигнути се Крстом од земаљског у небеско, сараспевши се Господу Христу.“

Нема сумње, Крст и васкрсење сачињавају двоједну стварност, двоједну истину, двоједну силу Спасовог Богочовечанског домостроја спасења, Богочовечанског домостроја обожења.

И зато светолитургиски исповедамо и благодаримо: „Видевши васкрсење Христово, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме. Крсту Твоме клањамо се, Христе, и свето васкрсење Твоје певамо и славимо, јер си Ти Бог наш, и осим Тебе другога не знамо, име Твоје именујемо. Ходите сви верни, поклонимо се светом васкрсењу Христовом. Јер, гле, кроз крст дође радост целоме свету. Увек благосиљајући Господа, певајмо васкрсење Његово; јер ради нас, претрпевши крст, смрћу смрт разруши.“

Опет и опет Крсту Твоме клањамо се, Господе, и свето васкрсење Твоје славимо.

Преподобни Јустин Ћелијски
„Догматика Православне Цркве“, том III, други део, „Тајна Часнога Крста“.