У време персијског цара Сапора, у четвртом веку, живљаше у близини места Адза неки богат свештеник Павле. Са њим беху и пет монахиња девица, које беху украшене сјајем врлина. Он је служио, оне су читале и певале. Но добромрзац ђаво, не могући да гледа напредовање ових монахиња у Господу, које су се сваким даном све више и више пружале ка савршенству, шта свезли измисли? Он преко неког Персијанца Нирсе дотури царевом архимагу овакво обавештење: постоји један богат свештеник хришћански, и ако хоћеш да присвојиш његово богатство, ти га, господару, изведи преда се на суд са пет девица које има; и пошто се оне неће одрећи своје вере, ти ћеш се докопати целокупног богатства њиховог.

Архимаг одмах нареди да му се доведу девице монахиње и свештеник са целокупним богатством његовим. Тада уђе Сатана у срце свештенику Павлу, и он рече архимагу: „Зашто ми узе новац када ти никакво зло нисам учинио?” Архимаг му одговори: „Зато што си хришћанин, и не извршујеш царево наређење.” Павле га упита: „А шта ми ти наређујеш да учиним?” Архимаг му одговори: „Ако се поклониш сунцу као богу и једеш жртвену крв, добићеш натраг свој новац, па иди кући својој.” Несрећни Павле се узврпољи, па погледајући на новац који стајаше на земљи, срце му се прилепи за њ, и он одговори: „Све што речеш, господару, учинићу.” И онда се бедник поклони сунцу као богу, и једе од жртвеног меса, и пи од жртвене крви.

Но пошто архимаг не успе у намери да присвоји себи Павлово богатство, он рече Павлу: „Наговори ове девице да и оне ураде оно исто што си ти урадио, и да се удаду, па ћете онда добити натраг своје богатство, и идите куда хоћете.” Павле оде к девицама и рече им: „Архимаг узе наш новац, па ме изведе на суд, и примора ме да извршим царево наређење. Стога се ја поклоних сунцу и огњу као богу, и једох од жртвеног меса, и пих од жртвене крви. А сад и вас позива преко мене да учините што и ја, и тако ћемо добити своје новце и ствари, и ићи дома.”

Чувши то, све девице му сложно пљунуше у лице и рекоше му: „Бедниче, ти си се дрзнуо да учиниш тако велики грех, па сада хоћеш и нас да увучеш у њега? О, ти си други Јуда издајник, јер као што он за новац предаде на смрт Учитеља и Господа нашег Исуса Христа, и новац не искористи, пошто се после издајства сам обеси, тако и ти, несрећниче, као други Јуда, изгуби душу своју ради новца, а не сећаш се, кукавче, онога богаташа који је имао новце и многа блага и говорио души својој: 'Душо, имаш много блага; једи, пиј, весели се!' И због тога чуо у одговор ово: 'Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си припремио, чије ће бити?' Говоримо ти дакле ово као пред Богом стојећи, и наводимо ти ова два примера: Јудин и богаташев.” Рекавши то, оне му поново пљунуше у лице, као отпаднику од вере Христове.

Тада, по наређењу архимага, девице бише бездушно бијене много часова. А кад их бијаху, блажене мученице говораху: „Ми се клањамо Господу нашем Исусу Христу, а царева наређења не слушамо; чини са нама што хоћеш!” А архимаг непрестано планираше како да се дочепа Павловог новца. Зато донесе одлуку: да Павле својом сопственом руком одсече чесне главе девицама. А овакву одлуку донесе са овим циљем: ако Павле не пристане да их својом руком посече, то ће бити разлог да му узме новац и да га погуби са девицама.

А бедни Павле, чувши ову одлуку, погледа на своје новце и би побеђен љубављу и жудњом према њима, па изјави архимагу: „Што год наредиш, све ћу учинити.” И он триклети, ослепљен среброљубљем, узе мач и приђе девицама да им одсече главе. А свете девице, гледајући га где са мачем иде на њих, запрепастише се, па му једногласно довикнуше: „Бедниче и проклетниче! Будући пастирем, ти долазиш као дивљи вук да погубиш нас – стадо своје. Је ли то Чесно Тело, је ли то Света Крв Господња, које примасмо из твојих нечистих руку и причешћивасмо се? О, какво слепило! Знај, безакониче, да ће нам мач и смрт, које данас примамо од тебе, бити на живот вечни. Ми ево одлазимо ка Господу нашем Исусу Христу, а ти, најнесрећнији од свих људи, изгубићеш заједно са новцем својим и душу своју, и убрзо ћеш се ужетом обесити и отићи садругу и једномишљенику свом – Јуди, да се са њим вечито мучиш.” То, и много друго слично томе, рекоше му свете девице. Затим се помолише Богу, и Павле им одсече главе.

Тада архимаг са лукавошћу рече христоодступнику Павлу: „Знај, Павле, да ја ни у једном другом човеку не видех даровитост и способност које ти имаш; стога ћу те одвести цару да му кажем, и он ће те удостојити велике части. Зато сада да се заједно провеселимо, и ти ћеш остати код мене, па ћу сутра изјутра поднети цару извештај о теби.” А бедник одговори: „Нека буде као што наређујеш.”Те ноћи архимаг посла к Павлу двојицу слугу својих, који му метнуше омчу око врата и удавише га. А кад архимаг изјутра дође, нађе га где виси обешен, и објави другима да се сам обесио. Затим нареди те га скинуше и бацише псима да га поједу. И тако овај бедник изгуби душу своју, а архимаг доби сав новац његов. И испуни се пророчанство светих девица монахиња: бедни Павле би обешен, и прими двоструку смрт: смрт душе и смрт тела.