У Господу се упокојио протојереј-ставрофор Војислав Билбија, дугогодишњи свештеник и старешина храма Свете Тројице у Ротердаму, духовник, мисионар и црквени уметник, који је својим служењем оставио дубок траг у животу Српске Православне Цркве и српског народа у расејању. Отац Војислав био је и искрени пријатељ и духовна подршка Фондације Пријатељ Божији, чији је мисионарски рад пратио, благословио и охрабривао, посебно у тренуцима када је било потребно истрајати у повереном делу.
Отац Војислав рођен је 1942. године у Босанском Грахову. По завршетку Стоматолошког факултета у Београду, почетком седамдесетих година преселио се у Холандију, где је, поред свог професионалног позива, све више времена и труда посвећивао Цркви. После вишедеценијске ђаконске службе, 2000. године рукоположен је у чин свештеника, а потом му је поверена ротердамска парохија, на чијем је челу провео дуги низ година.
Његово свештеничко служење било је обележено бригом за православне Србе у расејању, али и мисионарским радом међу људима који су се тек упознавали са Православљем. Својим трудом доприносио је очувању вере, црквеног живота и духовног идентитета српског народа далеко од отаџбине.
Посебно место у његовом пастирском раду заузимала је брига о Србима заточеним у притворској јединици Хашког трибунала у Схевенингену. Годинама их је редовно посећивао, исповедао и причешћивао, пружајући им духовну утеху и подршку у околностима тешке неизвесности и одвојености од породице и света. У тим тешким околностима био им је духовни ослонац, сведочећи да свештеничка служба подразумева и непосредну бригу о човеку који се налази у невољи.
Отац Војислав био је ангажован и у хуманитарном раду. Посебно је помагао угроженим српским породицама и становништву на подручјима захваћеним ратним страдањима, а његова хуманитарна делатност обухватала је и помоћ Србима на Косову и Метохији и у другим крајевима. Захваљујући сарадњи са српским и холандским добротворима, организовао је допремање великих количина хране, одеће и обуће онима којима је помоћ била најпотребнија.
Уметнички дар стављен у службу Цркве
Отац Војислав био је и изузетан црквени уметник. Бавио се иконописом, фрескописом, дуборезом и обрадом сребра и других племенитих метала. Његов рад одликовао се спојем уметничке вештине и дубоке посвећености православном предању.
Још пре свештеничког рукоположења израдио је бројне иконе са сребрним оковима, а његово стваралаштво обухватило је и осликавање православних храмова и израду црквених предмета.
Међу његовим најзначајнијим делима посебно се издваја сребрни кивот за мошти Светог Симеона Мироточивог, који је израдио за манастир Хиландар на Светој Гори, као и кивот за мошти Преподобне Анастасије Српске, мајке Светог Саве, у манастиру Студеници. Ова дела представљају трајан допринос очувању и украшавању великих српских светиња.
За свој уметнички и црквени допринос одликован је 1991. године Орденом Светог Саве првог реда.
Његов стваралачки опус представљен је и на изложби „Бог и човјек“, организованој у Бањалуци 2023. године, којом је јавности приближен део његовог вишедеценијског рада посвећеног Богу, Цркви и српском духовном наслеђу.
Пријатељство и духовна подршка Фондацији Пријатељ Божији
Повезаност оца Војислава са Фондацијом Пријатељ Божији започела је 2017. године, када се у Либертивилу, током свечаности посвећене канонизацији Светог Мардарија Либертивилског, упознао са њеним оснивачем и директором Марком Сандаљем.
Фондација Пријатељ Божији тада је, на позив Епископа Лонгина, боравила у Либертивилу ради снимања филма о Светом Мардарију, првом српском епископу Америке и Канаде.
Том приликом отац Воја рекао је Марку Сандаљу да прати рад Фондације и препознаје значај њеног мисионарског деловања. Посебно је истакао важност ширења православне вере путем интернета, препознајући да се и на тај начин обавља велико дело на њиви Господњој.
Охрабрио је Марка да настави започети рад, да се не обазире на препреке и људска мишљења, већ да се држи Господа и верно врши дело које му је поверено. После тог сусрета остали су у контакту, а узајамно поштовање временом је прерасло у духовно пријатељство. Отац Воја наставио је да прати рад Фондације и да пружа подршку њеном мисионарском деловању, нарочито у тренуцима када су биле потребне охрабрујућа реч и духовни савет.
Ово сведочанство о њиховом сусрету и пријатељству остало је сачувано у сећању и записима Фондације. Иако су се у међувремену упокојили и њен оснивач Марко Сандаљ и отац Војислав, подршка коју је отац Воја пружао мисионарском делу Фондације остаје трајно уписана у њену историју.
За Фондацију Пријатељ Божији одлазак оца Војислава представља губитак драгог пријатеља и духовника. Међутим, његов благослов, поверење и охрабрење остају драгоцено сведочанство о подршци коју нам је пружао.
Фондација Пријатељ Божији изражава саучешће породици, свештенству, његовим парохијанима и свима који су га познавали и поштовали.
Нека Господ прими душу свога верног служитеља, протојереја-ставрофора Војислава, у насеља праведних и подари му Царство Небеско.
Вечан спомен!