„Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог...“

Поред видљивог света, у којем живимо, постоји и невидљиви, духовни свет, насељен разумним бићима – светим анђелима и палим духовима.

То што нешто не видимо не значи да то не постоји. Божија откривења и Свето Писмо сведоче о постојању невидљивог света. У њему живе анђели, бестелесни духови, обдарени умом и слободном вољом, узвишенији од људи по својим способностима.

Анђели су створени добри и чисти, али нису сви остали верни Богу. Неки су се погордили, уздали у сопствено савршенство и отпали од свог Творца. Они који су остали верни Богу постали су још чвршћи у добру, док су отпали анђели постали зли духови, непријатељи Бога и људског спасења.

Анђео чувар је уз нас на сваком кораку

Свети анђели непрестано славе Бога и испуњавају Његову вољу. Њихова љубав није усмерена само према Богу и једних према другима већ и према људима. Господ их шаље да помажу онима који иду путем спасења, да их чувају од видљивих и невидљивих непријатеља, поучавају добру и удаљавају од греха.

Сваки крштени човек добија од Бога анђела чувара, који га прати током земаљског живота, у часу смрти и на путу ка Страшном суду.

Како нам анђели помажу? Обично невидљиво и нечујно. Они нас просвећују, укрепљују и помажу нам да препознамо добро и одбацимо зло. Њихово присуство нарочито је повезано са нашим молитвеним и црквеним животом. На Светој Литургији небеске силе невидљиво саслужују са нама и прослављају Бога.

Да, мој анђео чувар је увек са мном. Са мном је када размишљам, када доносим одлуке, говорим, читам, пишем, радим и молим се. Са мном је када се трудим да чиним добро и да се сачувам од греха, опасности и свега што ме удаљава од Бога.

Да није мог анђела чувара, не бих тако јасно разумевао истину, нити бих тако усрдно желео и чинио добро. Не бих се тако ревносно молио Богу, нити бих се тако лако избављао од искушења и опасности. Он ми помаже својим просвећењем, својом снагом и молитвом за мене.

Али шта се дешава када грешимо?

Тада се удаљава од нас. Мој анђео чувар се удаљава када ропћем, гневим се, лажем, обмањујем, вређам, осуђујем, завидим и клеветам. Када чиним зло, не могу очекивати да ће ме анђео чувар сачувати од последица мојих сопствених поступака.

Без моје жеље за спасењем, без мог труда и борбе против греха, ни анђео чувар не може уместо мене да живи хришћанским животом.

А шта он чини када сагрешим? Моли се Богу за мене, да ме Господ уразуми, заустави и помогне ми да се покајем. И чим започнем искрено покајање, он се поново радује мом повратку Богу.

О, како се анђео чувар радује када плачемо због својих грехова! Не радује се само он – радују се и сви свети анђели на Небу. Наше сузе покајања одјекују радошћу на Небу.

Пад анђела: како гордост уништава и најузвишеније

Ако Бог није створио ништа зло, како су онда настали зли духови?

Анђели који су отпали од Бога сами су изабрали зло. Нису желели да остану у послушности своме Творцу, већ су се погордили и пожелели да буду независни од Њега.

Међу њима је био Луцифер, који је блистао лепотом и узвишеношћу. Али, загледавши се у сопствено савршенство, заборавио је Онога од кога је све добио. Уместо да слави Бога, почео је да се диви самом себи. Помислио је да може бити као Свевишњи.

Његова гордост повукла је за собом и друге анђеле. Тада је архангел Михаило устао и громогласно прославио Свету Тројицу: „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу!“ За њим су се придружиле небеске силе, певајући: „Свет, Свет, Свет је Господ Саваот!“

Луцифер није желео да се придружи том славословљу. Због своје гордости пао је са Неба, а за њим и они који су га следили. О том паду говори и сам Господ Исус Христос: „Видјех сатану гдје спаде с неба као муња“ (Лк. 10, 18).

Гордост је уништила оне који су били узвишенији од људи. Ако је она могла да погуби анђеле, колико је опаснија за човека који се узда у сопствену снагу, памет и заслуге, заборављајући Бога?

Како демони делују на човека?

Зли духови су непријатељи људског спасења. Њихова жеља је да човек не упозна Бога, да не верује у Њега и да не живи по Његовим заповестима. Они настоје да нас привуку лажи, обмани, клевети и сваком другом злу.

Али демони не могу насилно да управљају човеком нити да му одузму слободу. Њихово деловање не може бити одвојено од Божијег допуштења, а човек није без одговорности за оно што прихвата и чини.

Зли духови чекају наш пристанак.

Како им га дајемо? Својим злим и грешним мислима и жељама. Када почнем да размишљам о злу и да га желим, отварам се њиховом утицају. Тада они подстичу оно што сам већ прихватио, наводе ме да се оправдавам и убеђују да имам право да мислим, говорим и радим шта год пожелим.

Тако човек постепено почиње да верује сопственим лажима. Убеђује себе да Божије заповести нису неопходне, да може живети по сопственој вољи и да нико нема право да му суди.

Демонска обмана управо у томе и успева: човек почне да назива добро злим, а зло добрим, и на крају више не препознаје колико се удаљио од Бога.

Зато не треба олако поступати са помислима које нас наводе на мржњу, завист, осуђивање, нечистоту и непослушност Богу. Помисао коју прихватамо и којој се препуштамо може постати почетак греха, а грех нас постепено поробљава.

Ипак, не треба сваку нежељену помисао сматрати сопственим грехом. Искушење које се појави без наше воље није исто што и помисао коју свесно прихватамо и развијамо. Човекова борба почиње управо онда када одбије да пристане на зло.

Демони су непријатељи нашег мира и спасења, али нису свемоћни. Они немају власт над Богом нити могу победити човека који се са вером и смирењем држи Христа.

Не бојмо се демона – Господ је јачи од њих

Како да се одупремо злим духовима? Не сопственом снагом и самоувереношћу, већ вером у Бога, молитвом и призивањем имена Господа Исуса Христа.

Када нас муче нечисте, богохулне и наметљиве помисли, не треба да се упуштамо у разговор са њима, да их прихватамо или да им придајемо значај. Треба да се окренемо Богу, да се прекрстимо и призовемо Његову помоћ.

Наша нада није у томе што смо јачи од демона, већ у томе што је Христос победио смрт и пакао.

Зли духови очекују коначни суд и вечну осуду, али хришћанин нема разлога да живи у страху од њих. Господ је са нама, и Његова сила је несравњиво већа од сваке демонске силе.

Зато и ја говорим: Господе, не бојим се злих духова, јер си Ти са мном! Верујем у једнога Бога Оца Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. Амин.

Протојереј Родион Путјатин
За Фондацију Пријатељ Божији превео и припремио: Петар Волков
Извор: sazonow.ru