Треба имати на уму, да је избор духовног оца веома важан и одговоран корак на путу духовног живота једног хришћанина. Стога, осим усрдне молитве, треба имати и велику опрезност. Као што знамо из посланица апостола Павла, осим апостола постојали су и „лажни апостоли и лукави радници, који су изгледали исто као Христови апостоли“ (2. Кор. 11, 13). За неке монахе, искушеници говоре: „свет је, али без моћи расуђивања“, односно, нема искуства у духовном руковођењу.

Старац отац Алексеј је имао такве догађаје, када је разрешавао или олакшавао послушање (молитве, поста или других духовних подвига) неким хришћанима који су му се обраћали (како хришћани у свету, тако и искушеници), који су живели у свету и који нису у тим условима могли да изврше оно што су им манастирски старци били наредили. Стога хришћанин који још довољно добро не расуђује, треба доста да се помоли, и да се посаветује са многим духовним људима, пре него што се реши за избор руководиоца. До тога избора требало би се веома добро њему приближити и видети у њему израз Христове љубави, смирења и духовног искуства. 

„Тражићемо - као што говори свети Јован Лествичник, учитеље не предводнике, не прозорљиве, него пре свега, смиреномудре који најбоље одговарају како нашим немоћима, тако и по свом моралу и месту становања.“ А преподобни Исак Сирин пише: „Не узимај савет од човека, који не води исти начин живота као ти, па макар он био и веома мудар. Своје помисли боље повери необразованом човеку, но који искусно ради посао, него ученом филозофу, који расуђује по својим истраживањима, не опробавши се на делу“. Као у свакој врлини тако је и у послушању потребна моћ расуђивања. Способност за расуђивање је потребна хришћанину поготово у оним случајевима, када се ради о чисто духовним питањима. И у тим случајевима Оптински старци указују на потребу да се чак и савети духовника проверавају кроз Свето Писмо и дела светих Отаца.

И ако нема сагласности са њима, онда је могуће не испунити речено. Одавде се пуноћа послушања достиже само уз присуство искусног духовног оца или старца или искусног духовног руководиоца.

Речи Оптинских стараца се потврђују мишљењем преподобног Симеона Новог Богослова, који говори да пуноћа послушања духовном оцу, опет, не искључује разумну опрезност и одређену дозу критичности у односу ученика ка свом духовном оцу, а управо се то састоји у овоме: сличност његових учења и поука са Светим Писмом, и посебно са делима светих Отаца да би видели „колико су они сложни, а затим оно што је сагласно са Светим Писмом усвајати и задржавати у мислима, а оно што се не слаже, одлагати, да се не би прелестио.“ Савет који је навео преподобни Симеон и мишљење Оптинских стараца може да се односи, опет, само ка оним хришћанима који су добро упознати како са Светим Писмом, тако и са учењем Светих Отаца о путевима спасења. Очигледно да од потребе њиховог изучавања није ослобођен ни један хришћанин.

Што се тиче узајамног послушања хришћана једних ка другима, требало би памтити догађај, када су сами апостоли исказали непослушање својим јудејским поглаварима, јер су ови од њих захтевали престанак проповеди о Христу. Они су одговорили поглаварима: „Више се треба покоравати Богу, него људима“ (Дел. Ап. 5, 29). Ово значи да хришћанин не мора бити послушан, и мора да одбија молбе његових ближњих, ако ове противрече заповестима Божијим, гласу његове савести, или воде ка духовној штети за самог хришћанина и његове ближње.

Н.Е. Пестов

Одломак из књиге: Не многие делайтесь учителями.
Издательство Московской Патриархии БЛАГО, 1997.

За Фондацију Пријатељ Божији са руског превео: чтец Дејан Ђуричић