Три велика празника (уз Божић и Рођење Пресвете Богородице) Црква је посветила рођењу: Рођење Св. Јована Крститеља, али и Св. Анастасију Српску, која је, заједно са својим мужем, Стефаном Немањом, потоњим Св. Симеоном Мироточивим, измолила од Господа њихово пето и најсветије чедо - Св. Саву. И Св. Анастасија, и Претечина мајка Јелисавета, и Богородичина мати Ана рађале су у позним годинама и заимале благословен пород, измољен чистотом живота и молитвом. Ово нису бајковите приче, које немају везе са данашњицом - оне су путоказ за наше освећење, а могућност за то Бог је дао у свим временима и просторима.
У нашем времену духовног пада породице и јединке, губљења стида и честитости, развраћености моралних и људских норми, исмејане су све оне традиционалне вредности које чувају породицу, интегритет личности, здравље и душу. Међутим, времена су за хришћане увек била тешка, али су вазда биле и остале отворене двери небеске за оне који трудом, духовном борбом, смирењем и љубављу усходе ка Господу.
На помен теме предбрачне девствености, данас се, уз подругљиве реакције, наводи увек иста фраза - “ово је 21. век”, као мерило савремености и напретка. Но, тај “аргумент” се користи и против црквеног живота, вишедетних породица, причешћивања, брачне целомудрености, жена којима је природни приоритет породица, а не каријера. Да бисмо се уверили у ту и такву “напредност” 21. века, довољно је прошетати се ТВ програмима и загледати се у улични и ноћни живот престонице.
С једне стране, они који желе да сачувају предбрачну девственост сматрају се данас изумрлом врстом, а спорадични примери - заосталим и душевно поремећеним. Наравно, данашњи начин живота помера све више старосну границу уласка у брак, а све су раније године буђења телесности, па је, људски гледано, разумљиво да је изузетно тешко одржати предбрачну чистоту и целомудреност. Овом питању ваљало би посветити много више пажње, а, како Црква ништа не прописује “на рецепт”, већ саветује и указује на непролазне вредности, на основу вековног искуства, тако и ово питање треба разматрати у контексту сопственог живота, са духовником који поседује здрав дух, расуђивање и љубав.
Наиме, није реч о томе да Црква предбрачни телесни живот сматра “прљавим”, већ указује на знатно дубље и сложеније последице до којих доводи упуштање у једну или више телесних и емоционалних веза пре брака, а то су често трајни ожиљци на души, немогућност потпуног сједињења са брачним другом, неплодност, духовна расцепљеност и патња.
Наши преци су знали у којој мери девојачка чистота утиче на рађање будућег потомства, па се нису женили слободнијим ни распусним девојкама јер од њих није исходио добар пород. Наука је, још у прошлом веку, кроз бројна проучавања, најпре животиња, а потом и човека, открила директну везу (не)чувања предбрачне девствености и потомства, првенствено код жене, али у одређеној мери и код мужа. У Саборнику 18 за 12. годину издавања, навели смо истиниту причу о експерименту који је спровео тим генетичара и стручњака, укрстивши расну ждребицу са мужјаком зебре, што је дало младунце са пругама. У наредних девет укрштања са расним коњима, ждребица је, патећи за својим првим мужјаком, доносила на свет пругасти окот. Овај феномен (телегонија) је познат и одгајивачима паса (женка која се једном споји са тзв. xукцем, више не може дати расни окот, ма колико је спајали са расним псима) и голубова, а чини се да је најмање познат човеку, кога се ово највише тиче.
О. Илија Шугајев наводи: “Испоставља се да сваки блудни однос оставља траг на човеку. Он је хтео да се сједини телом, а не и душом и духом, али је добио све то заједно. Лако је раскинути телесну везу. Међутим, и даље постоји духовна веза. Жени ће затим бити нејасно: свом душом жели да заволи свог мужа, а не може. Испоставља се да је њена душа већ везана за друге људе, и ове везе је вуку, не дају јој слободу. Њен случајни љубавник се опија негде далеко, а његова туга и чамотиња падају и на њену душу. Могуће је да се раскину ове старе везе, али је за то већ потребно позвати Бога у помоћ...”
Овај ефекат “првог мушкарца”, али и свих “претходних мушкараца”, има осведочен, често непрепознат, а далекосежан утицај на женино будуће потомство (реч телегонија потиче од грч. речи: теле - далеко, гони - рађање). Објашњавају га и генетичари, променама у генетском материјалу жене, под упливом њених осећања, мисли, дејства хормона, лучења жлезда..., а услед емоционалне и телесне везе са једним или више мушкараца.
Духовници додају и да се, улажењем у интимне односе, усваја дух тог човека, а раскиди тих веза доносе велике душевне, духовне и телесне расцепе. То је, поред последица бомбардовања (осиромашеним уранијумом) 1999. и српског аутогеноцида званог - абортус, један од разлога зашто је сваки други брак у Србији данас стерилан или има потешкоћа у заимању здравог потомства. Наравно, Бог нам је дао могућност враћања на прави пут покајањем и усрдном молитвом, али не заборавимо никада да све наше страсти бивају крст и нашој деци.