Четири основна искушења којима је човек изложен часу смрти јесу: 1) колебање у вери, 2) очајање, 3) сујета и 4) привиђења.

ПРВО ИСКУШЕЊЕ - ГУБЉЕЊЕ ВЕРЕ - НАЧИН БОРБЕ С ЊИМ

Што се првог искушења тиче, то кад ти зли дух почне убацивати неверничке мисли или говорити против вере, не улази с њим у препирку, него сам утврди у себи веру и реци му са светим гневом: “Одлази даље од мене, оче лажи. Нисам расположен да те слушам, јер сам од све душе увек веровао и верујем у све у што верује света Црква и то ми је довољно.” И нипошто не допуштај да се у теби роје неверничке мисли, него остани чврсто у вери као што препоручује Свето Писмо кад каже: Ако се подигне на те гњев онога који влада, не остављај мјеста својега (Књ. Пропов. 10,4). Знај да је ту у питању само замка злог духа који покушава да те збуни на последњем часу. Ако ниси у могућности да стојиш у вери чврсто умом, онда стој храбро вољом и осећањем и не дозвољавај им да се поведу за утицајем злог духа, ма његово наговарање било прикривено и изрекама из Светог Писма. Јер ма шта он наводио из Светог Писма то ти све, због његовог кривог тумачења и извртања истине речи Божјих, служи само за пропаст.

Ако ти зли дух постави питање како о нечему учи Црква, не одговарај му и не обраћај пажњу на његове речи, него знајући да је он само лаж и само лукавство и да је отпочео говорити с тобом да би те ухватио за реч, повуци се у своје верујуће срце. Уосталом, ако осећаш да си снажан у вери и силан у мислима и желиш да постидиш непријатеља, одговори му да света Црква верује у оно што је само истина. Ако те он опет упита која је то истина, реци му: “Да те је Господ Христос крстом поразио и да је срушио твоју власт.” И затим се својим умом приљуби размишљању о распетом за нас Господу и помоли Му се: “Боже мој, Творче и Избавитељу, похитај ми у помоћ и не дозволи да се ма и најмање поколебам у истини свете вере Твоје, него ми дај, као што сам се по доброти Твојој и родио у овој истини, тако да у њој останем до краја живота у славу Твога имена”.

ДРУГО ИСКУШЕЊЕ У ЧАСУ СМРТИ - ОЧАЈАЊЕ

Друго искушење којим зли дух покушава да нас сломи на крају живота, јесте страх од множине грехова. Тај страх човека не може мимоићи, али се он ублажује вером у искупљење крсном смрћу Христа Спаситеља. Помрачујући ову веру зли дух појачава тај страх до те мере да човек губи сваку наду на спасење те пада у очајање. Зато се унапред спремај за одбијање тога напада и још од сада жели да држиш чвршће нашу победну заставу – крст Христов, то јест, да ти у срцу високо стоји снажна вера у искупитељску моћ Господње смрти на крсту.

А када стварно будеш ступио на врата смрти и осетиш напад очајања, похитај пре свега да увериш себе да су то напади злог духа, а не обично сећање на своје грехе. Истинско сећање на грех рађа смерност, скрушеност и срдачну тугу што смо ожалостили праведног и свемилостивог Бога: то сећање рађа и страх, али не такав који гаси наду на Божју милост, него напротив подгрева наду на спасење и прогони осећање одбачености.

Зато ако те сећање на грех превише мучи, баца у очајање, гуши у теби наду на спасење и рађа страх да си одбачен од Бога, знај да је све то само сплеткарење злог духа. Кад будеш то увидео, неће ти више бити тешко да оживиш у себи наду и одагнаш очајање.

Истинска се нада узда у милосрђе Божје и ствара уверење да Бог жели да се спасемо, а не да погинемо. Ово уверење нарочито јача осећањем на безграничну моћ крсне смрти Господа Спаситеља. Зато је потребно да се увек склањамо под сенку крста, а особито у часу смрти.

А ево како ваља да се молиш кад приступаш дверима смрти: “Господе, имам много разлога да се бојим да ме не осудиш и одбациш по правди Својој за моје грехе, али имам још већу наду на бескрајно милосрђе Твоје у Христу Исусу, Искупитељу и Спаситељу нашем. Зато молим Твоју бескрајну доброту поштеди ме бедног осуђеног због грехова мојих, али умивеног драгоценом крвљу Сина Твога и Бога нашега, да Те прослављам и благосиљам у векове. Целог себе предајем у Твоје руке, учини ми по милости Својој. Ти си једини Господар живота мога”.

ТРЕЋЕ ИСКУШЕЊЕ У ЧАСУ СМРТИ - СУЈЕТА

Треће искушење у часу смрти јесте сујета, или високо мишљење о себи и уздање у себе и у своја дела.

Никада, а најмање у часу смрти, не допуштај својим мислима да се заустављају на теби и да буду задовољне тобом и твојим делима ма имао добрих дела више неголи сви свети. Нека, напротив, све твоје задовољство буде у Богу и сва нада у Његово милосрђе и у страдања Господа Спаситеља да би се спасао. Унижавај себе у својим очима до последњег даха свог. Иако ти падне на ум које твоје добро дело, мисли о њему да га је Бог учинио помоћу тебе а не ти сам и да је оно од Бога дошло. Склањај се под заклон милосрђа Божјег, али не дозвољавај себи да га очекујеш као неку награду за многе борбе и победе које си одржао.

Нека у теби увек живи спасоносни страх. Признај од срца да би сви твоји напори и подвизи били узалудни и бесплодни да их Бог није узео под своју заштиту и учествовао у њима. На ту милостиву Божју сарадњу положи и сада сву своју наду.

Ако послушаш овај савет, твоји непријатељи неће у часу смрти имати никаквог успеха у својима нападима. И откриће се пред тобом слободан пут из земаљске долине у небесни Јерусалим, жељену твоју домовину.

ЧЕТВРТО ИСКУШЕЊЕ У ЧАСУ СМРТИ - ПРИВИЂЕЊА

Ако би наш зли, лукави, упорни и неуморни у искушавањима непријатељ хтео да те у часу смрти збуни и саблазни каквим привиђењима у облику светлог анђела, стој чврсто у сазнању своје убогости и свога ништавила. Реци му тада храбро и без страха: “Иди, окајани, натраг у своју таму. Нисам ја достојан да имам откровења. Потребно ми је само једно – бескрајна милост Господа мога Исуса Христа, по молитвама и заузимању Пресвете Богородице и свих светих”. Ако би ти се чак по извесним знацима учинило да имаш истинска, од Бога дата виђења, не жури се ни у том случају да им поверујеш, него се брзо повуци у сазнање свога недостојанства и ништавила. Не бој се да ћеш тиме ожалостити Бога, јер Њему нису никада непријатна наша осећања скрушености. Ако су та виђења за тебе неопходна, Бог зна како ће поступити, те да не затвориш пред њима своје очи и опростиће ти што си оклевао да поверујеш да су од Њега. Онај који даје благодат понизнима, не одузима је за дела која они чине из понизности.

То су најчешћа искушења којима нас зли дух напада на самртном часу. Али он искоришћава и сваку другу страст која је самртником владала у току живота и у коју је он најлакше падао. Зли дух се стара да је обнови, како би самртник отишао из овога живота у страсном настројењу што би и одлучило његову вечну судбину. Зато је потребно да се пред почетак те велике битке наоружамо против својих најјачих страсти да ступимо у борбу са њима и да се очистимо од њих, да би олакшали себи победу у последњем часу, који може сваког тренутка наићи.

У том смислу Господ саветује свакоме: Војујте на њих докле их не истријебите (I Самуил. 15,18).

Никодим Агиорит
из књиге: “Невидљива борба”