Да ли је Бог у вашем животу само у недељу ујутру или свако јутро и сваког дана у недељи? Да ли Га пуштате само у одређене делове свог живота или је цео ваш живот доступан и отворен Господу? Да ли бисте Му дозволили да прекине и заустави вашу забаву?

Ми мислимо да је потребно да пустимо Бога у сваки део свог живота. Могли бисмо имати присан и интиман контакт са Богом и надам се да разумете, колико је то вредно. Добра вест је сам Господ дошао у врло близак контакт са нама – Он је и направио да тај контакт буде тако присан, тако да не морамо отићи у неки специјалан простор као што је црква, да бисмо сусрели Бога.

Ви Бога сусрећете у себи. Са Богом можете бити кад год желите у свом духу, на сваком месту, у свако време. Са Њим можете причати и молити му се за помоћ у вези свега што вам потребно.

Бог и жели да ви будете блиски са Њим. За нас нема ничег лепшег и више испуњавајућег од Божијег присуства. Када имамо блиску везу са Богом, када му се обраћамо за све што нам се дешава, узнемирава нас и прави нам препреке, онда Он бије наше битке.
Зар не би било растерећујуће да видите, осећате и знате да Бог бије ваше битке, а да ви можете да се више одмарате од проблема и напетости?

КАКО СЕ ТРЕБА ПОСТАВИТИ

У Библији, Другој књизи дневника, поглавље 20, читамо стих 3; ”…а Јосафат се уплаши”. Када имамо проблеме, потпуно је природно да се јави страх, али то не значи да треба да подлегнемо страху, да живимо са њим тако да нас контролише. Господ жели да наш фокус и поглед буду управљени ка Њему и да идемо напред, чак иако се плашимо да урадимо то што треба да урадимо.

Осетивши страх, Јосафат је учинио једину исправну ствар, стих 3; ”...и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.” Није отишао да тражи пријатеље, него је одлучио да тражи Господа и моли Га за помоћ, пита Га за савет.

Тако и ми треба да научимо свој ум, да сваки пут кад смо у невољи, аутоматски реагујемо тако да не питамо никога за савет, него да прво приступимо Богу, саопштимо Му свој проблем и замолимо за помоћ.

Условите себе да одмах тражите Бога и Његову помоћ, да видите какав је Његов одговор на ситуацију која вас мучи.

Како знамо да нам Бог даје одговор на молбу? Као прво и најзначајније, можда нам даје благодатни дар да пребродимо ситуацију или да је трпимо, ако још није могуће да се промени. Не знам да ли смо довољно свесни да нам Бог много пута даје благодатни дар трпљења ситуације у којој смо се затекли и коју не можемо лако да променимо, дар који нас једноставно оспособљава да можемо трпети многе мучне ситуације у животу. Тако Господ чини да вам буде лако, нешто што неком другом изгледа готово немогуће.

Када тражите помоћ од Бога за ваше тешкоће и изазове, долази вам и мир у вези тога што би требало или не би требало да учините. Само пратите мир и не чините ствари због којих не осећате мир.

Бог даје и Божанске сусрете, када упознајете праву особу у право време, која има могућност да вам отвори права врата.

Кад се молимо и вапимо за Богом, Он нам даје помоћ које нисмо ни свесни и натприродно за нас постаје сасвим природно, тако да ни не реализујемо шта се дешава. Кад вапимо за Богом, Он нам управља стопе и усмерава наш живот, даје нам милост и благослове, али се временом навикнемо на то и не примећујемо као нешто изузетно, иако јесте изузетно.

Ако не осећате да вам Бог шаље помоћ и одговоре, почните да читате Свето Писмо.

Важно је започети са слушањем Божије речи, која је ту записана и ту ћете је чути. То је део ваше привилегије, привилегије некога ко може имати блиску везу са Богом. Христос није умро на крсту да бисмо имали разна недостижна правила понашања, која не можемо да пратимо. Христос је умро и васкрсао да бисмо ми имали интиман и најближи могући контакт са Богом кроз Христа.

Пробајте да се фокусирате на контакт са Њим, а Бог ће се побринути за многе друге ствари у вашим животима.

Извор: svetatrojicaroterdam.com