Ко  су они, који носе одежде царева, патријараха, преступника, трговаца? Ко су ти проповедници разврата који ходају голи, блудниче пред целим светом? Ко су ти светогрдници, који улазе у храмове на коњима? Ко су ти живодери, који бацају коње са звоника? Ко су ти нељуди, који се хране људском крвљу? Ко су ти мајстори непристојности, који пуше, боду се, пију, псују? Ко су они, који уче друге да силују, убијају, пљачкају банке, куће и пролазнике? Ко су они, који оскврњују све што дотакну својим смрадним душицама? Ко су ти пљувачи по очевом дому, који замењују мајчино лице флекама на њеном скуту? Ко су ти искатељи нечистота, који зарађују на несрећи Отаџбине? Ко су ти који се подсмевају Вери, који дозвољавају себи да проклињу Бога? Ко су ти, овенчани грехом и пороком?

То су потомци и следбеници оних које раније нису пуштали у поштене куће, чији трупове су без хришћанског погреба закопавали ван гробља. То су трули отпаци свих времена и народа – ''господа'' глумци! Каква је та глумица мајка или жена, ако се јавно скида гола и леже у постељу са оним са ким јој кажу? Какав је њен муж, ако целом свету показује наготу своје жене? Какав је то њен отац ако тера кћер да се скине гола? Кога и шта воли то племе?

Они воле себе, најгенијалније од свих, славу, новац, алкохол, дуван, блуд и аплаузе! То, ради чега они живе, спроводи оне који леже у гробу на последњи пут. Они који леже ће се преврнути ако спровод не удовољи онима којима они служе – бесовима. Људи без савести и стида, значи и без части, заблудели, не додирнувши своје дубине, гордељивци изокренутих душица који се нису нашли у правом животу, људи који су изгубили лице, испунили су екране и сцене, трудећи се да се уживе у маске...

Нахрањени лажју, душегуби и душегубке, које грехе и пороке још нисте опевали, којим пакостима још нисте обогатили милионе? Глумци мисле да су покретачи напретка – философи, песници, историчари, психолози. Они све виде на свој начин: на свој начин виде, на свој начин представљају. Насићене лажју душе, хоће ли њима приказати истину?

Робови фантазије, робови кадра, туже се да непристојностима изразе тугу. Како без голотиње представити тугу души која није тужна? Поцепај грудњак, избаци груди – и поштоваоци ремек дела ће се истог часа убедити да је удовица капетана неутешно тужна. Како без псовке изразити богатство сиромашне, загрејане душе? Како без блуда показати хероизам Стаљинградаца? Ми живимо у изокренутом човечанству. Оно што је некада било на дну – сада слави на врху. Отпаци и талог су постали ''звезде'' и ''крем''.
Несрећни и беславни, подригујући срчу част и славу. Онима који се не слажу са њима, они се подсмевају као црнилу које ништа не схвата. Они којима све власти ласкају, који се распадају у самољубљу и нези, разлажу народ својом непотребношћу! Слично ситим мачкама, које из досаде лижу своја срамна места, њих стално вуче ка сраму – блуду и псовци. За њих су власт која се радује поругама Отачаства и наградама од непријатеља, новац од оних који су срећни ако су остали живи, штампа, екрани, микрофони, модне писте – све пали свет.

Али, са нама је Бог! И сваки Његов истинити служитељ не треба да оправдава глуму, вршећи опело глумцима који су се ругали Хришћанству.

Схватам ја против чега и против кога идем. Они који пишу о овом свету и његовим представницима, добиће етикету средњевековног мрачњака, уврстиће га у непријатеље човечанства. Нећу се изненадити ако ме оптуже за светотатсво (крађу светих предмета) и  богохуљење: како на ''храм Уметности'' да нападнеш! Али, ако у храму псују, скидају се голи и блудниче, онда то није храм већ бесовско идолиште и зато ће платити душе оних који учествују, гледају и тапшу: њихове душе су главни хонорар и награда кнеза овога света. 

Данашње награде и хонорари ''звезда'' и ''крема'' су – вражији мамац пропаганде тог кнеза. Да нас сачува Господ од његових мучења!

Јеромонах Роман Матјушин
Извор: православнајапородица.срб