МОСКВА, 15. децембра – Из Руске Православне Цркве упозоравају Запад против подјеле на друштвени и религиозни живот.
„Вјерујем да је западна богословска и философска мисао кренула погрешним путем прије много вјекова, када је подијелила религиозну и “свјетовну“ сферу. Западни богослови су пренагласили ријечи блаженог Августина о “граду Божијем“ и “граду човјечијем““, казао је у свом излагању предсједник Одјељења за односе Црква и друштва при Московској Патријаршији, протојереј Всеволод Чаплин, који је био члан делегације Руске Православне Цркве на међународној конференцији под називом „Хришћанско разумијевање људских права“, која је од 9. до 11. децембра одржана у њемачком граду Бад Бол.
По његовим ријечима, учење о „два мача“, које није била далеко од супротстављања религиозних и „свјетовних“ установа, постепено је формирало представу о наводно неизбјежном сукобу религиозног живота са животом државе и друштва и довело до покушаја радикалног раздјељивања религиозне и ‘“свјетовне“ сфере, „лишавајући религију било каквог права на постављање параметара друштвеног устројства“.
Данас се ова традиција суочава са новим изазовима, наставио је свештеник, прије свега то је изазов узајамног неразумијевања са значајним дијелом Европе која припада православном свијету, као и са многим вјерницима Католичке цркве и појединим Евангелистичким покретима, који нису склони да раздвајају религију од друштвеног живота. Друго, то је изазов Ислама, за који је, по ријечима говорника, „раздјељивање религије, закона и државе исто тако апсурдно као и раздјељивање сунца од свјетлости“.
„Треће, то је недостатак животних сила у неким народима, које су неопходне за обезбјеђивање будућности у условима сложених свјетских процеса. Низак наталитет, концентрисаност на потрошњу и лични комфор и одсуство религиозног и моралног императива веома брзо могу народе, који су некада слали витезове у крсташке походе, претворити у безгласне жртве спољашње експанзије“, упозорио је представник Цркве.
Као излаз, он је предложио развијање западног политичког система који ће обраћати пажњу на традиције које нису склоне раздвајању религиозног и друштвеног живота, истичући „православно учење о симфонији Цркве, државе и народа“.
По мишљењу о. Всеволода, Запад би „прије или касније могао поставити себи питање: можда вриједи размотрити моделе друштва засноване не на сталном супарништву разних власти, политичких сила и друштвених група, већ на хармоничном јединству власти, народа и једне или више вјерских заједница“.
Оно што је најважније, сматра свештеник, је да се данашњи Запад „још увијек може сјетити своје славне хришћанске традиције у њеним најсјајнијим пројавама“, и то ће помоћи „не само да се у прошлости пронађе пут у будућност, већ и да се достигне јединство и узајамно разумијевање са чуварима древне црквене традиције – православним хришћанима“.