У њој је хиротонисан свети Сава српски
Древна базилика у Никеји, сада Изнику, из 6. века посвећена Светој Софији (Премудрости Божјој), у којој је одржан Седми васељеснки сабор 787. године, поново је џамија, пошто је од времена Ататурка, 1923. године била музеј. У њој су током протекле недеље већ обављане муслиманске молитве са имамом. Црква, уз коју постоји минарет из османских времена, рестаурисана је прошле године.
Дозволу за претварање у џамију дао је државни орган из Анкаре задужен за питања вере – Дијанет.
Дневни лист из Цариграда «Хурyетт» потврђује ову информацију, наводи да се црква поново, «након реконструкције», отвара за исламско богослужење, она «никада није била проглашена за музеј».
За предстојећи Курбан Бајрам ту ће бити ”уобичајени (исламски) обред”.
Одлука наилази и на критику Турака. Трговачка комора Изника сматра да је поступак ”потпуно неразумљив”, град живи од туризма.
Историчар уметности С. Мулајим изјавио је да то није требало урадити, црква је веома значајна за историју хришћанства. Он очекује да ће у свету бити протеста због овог решења.
Професор уметности на измирском универзитету Хаки Онкал сматра да је одлука из Анкаре ”безвредна”, црква мора остати музеј, као и до сада.
Цариградски утицајни дневник Сабах (Јутро) ових дана је писао да ће и храм Свете Софије на Босфору, који има статус музеја, понови бити џамија. Припрема се инсталација мимбара, проповедаоница за имаме, у самој цркви из 6. века.
У Никеји је одржан и Први васељенски сабор, међутим у царској летњој резиденцији.
Света Софија је претворена у џамију већ након освајања Никеје, 1331. године. Изник је 1922 ”очишћен” од Грка, многи хришћански објекти су тада уништени.
Никеја је основана 301. године од Лисимахоса који је град назвао по својој супрузи.
Када је 1204. Цариград освојен од крсташа, византијски цар и патријарх преместили су своје седиште у Никеју. Враћање на Босфор било је могуће 1261.
Свети Сава је боравио у Никеји и по свему судећи у храму Свете Софије био 1219. хиротонисан (по предању на Велику Госпојину) за архиепископа од стране патријарха Манојла, у време и уз сагласност цара Теодора Ласкариса.
У Светој Софији Никеје сусрели су се и служили литургију православни првојерарси 26. децембра 2000. око цариградског и васељенског патријарха Вартоломеја, поводом два миленијума хришћанства, уз дозволу турских власти.
Турски министар културе је 20. октобра 2010. у свом допису Цариградској патријаршији допустио да се у Светој Софији Никеје, као и у још неколико некадашњих храмова Мале Азије, повремено служи богослужење.
До данас су очуване градске зидине са капијама, неколико од више десетина цркава, римско позориште. У граду данас постоји велики археолошки музеј, сви туристи посећују Свету Софију у којој је очуван веома мали део фресака као и синтронон у апсиси.
Извор: Задужбина Св.Јелисавете Фјодоровне
ВИА-верска информативна агенција, вести и анализе из света религије
Директор задужбине: Живица Туцић, публициста.