Блажени Еразмо, запаливши се још у младим годинама љубављу према Христу, ревносно испуњаваше његове заповести, и би постављен за епископа града Формије. Када незнабожни цар Диоклецијан, подвргавајући хришћане мучењима, изазва пометњу међу градским житељима свога царства, свети Еразмо остави своју столицу и побеже у Ливанске горе, где проведе седам година кријући се од гонитеља. Једном он чу с неба глас анђела који му говораше: Еразмо, нико неће победити непријатеље ако буде спавао. Иди дакле у свој град, бори се јуначки, и победићеш непријатеље.
После ових речи анђелових Еразмо крену на указани пут. Успут га сретоше војници и упиташе: Каквог Бога ти поштујеш? Свети Еразмо изјави да је хришћанин. Војници га онда ухватише и одведоше у Антиохију цару Диоклецијану. Путем светитељ отворено исповеди своју веру у Христа. Цар нареди да га убију моткама, но он изобличи цара. Тада цар нареди да га бију оловним штаповима. Но пошто свети епископ и после тога оcтаде непоколебљив у вери својој, мучитељ нареди да га подвргну новим мучењима: гвозденим четкама остругаше му најпре сву кожу на телу, затим растопише cмолу и сумпор, па му том врелом смесом стадоше заливати ране. Али он ни од тога не осети никакав бол. После тога мучитељ нареди те му тешке жељезне окове ставише око врата, па у тамницу затворише. Но Анђео Господњи отвори врата од тамнице, ослободи га окова и рече му: Хајде за мном, ја ћу те одвести у Италију, и ти ћеш тамо многе људе привести спасењу.
И Анђео одведе светог Еразма у град Ликију, и остави га тамо. Свети Еразмо стаде проповедати свима веру Христову и крштавати. При томе он чињаше велика чудеса. Између осталога он васкрсе сина једног угледног човека, по имену Анастасија, и после тога крсти десет хиљада људи. Максимијан, сазнавши за то, посла војнике да га доведу у Италију. Кад светитеља доведоше, Максимијан нареди да га бију по образима и прећаше му да ће га распети на крст, ако не принесе жртву идолопоклоничким боговима. Онда га Еразмо упита: А где се налазе твоји богови, да би им могао принети жртву?
Светог епископа одведоше у храм Јупитеров. Ту се он помоли Богу, и по молитви његовој сви идоли попадаше, а из храма сукну огањ и опали идолопоклонике. После тога свети Еразмо крсти ту много народа, па оде у град Сирмију. У том граду, по наредби Максимијана, он опет би ухваћен и подвргнут новим мучењима: навукоше на њега метални оклоп и положише га на усијани жељезни одар, а ноге му клинцима приковаше за земљу; затим оградише одар дрвима и, запаливши дрва, поливаху их смолом и маслом, и дрва изгореше, али светитељ остаде неповређен. Максимијан се побоја народа и оде у дворац, а Анђео Господњи, узевши светитеља, одведе га у град Формију, где он крсти још много народа. После свега тога свети Еразмо с молитвом благодарности за све предаде душу своју у Божје руке, и хришћани га чесно сахранише.