Овај свети мученик, и остали с њиме пострадали, беху родом из разних крајева. Они беху дошли у Свети Град Јерусалим да се поклоне Светим Местима. (Било их је око 300 људи). Из Јерусалима они дођу затим лађом на острво Кипар. Ту Свети Константин, са још тројицом својих пратилаца монаха, поче проповедати веру Христову. Због тога би ухваћен од старешине острва по имену Савина, и не хотећи се одрећи вере своје у Господа Христа би врло мучен и злостављан. После дужег мучења њему и овој тројици би мачем отсечена глава у селу Ормидији близу места Ларнаке (на Кипру). Неки побожни хришћани ноћу узеше њихова света тела и чесно их ту погребоше. Касније бише откривене њихове свете мошти као нетрулежне и чудотворне, јер исцељиваху многе болеснике. Над њима затим би подигнут и храм Светом Константину, кога од тада славе сви на острву Кипру. Ово њихово страдање би, по некима, око 12. века. Са њима пострадаше и многи други свети мученици (неки од њих названи Аламани), а други из њихове пратње осташе на Кипру и прославише се у подвижништву. Њихов заједнички спомен слави се 13. јула.