Човек, на њиви своје душе, не треба да се труди у празно, већ да бди над собом како не би дошли лопови: свет, ђаво, плот и смрт и покрали све. Долази свет-узима данак, привлачи богатством, раскошем, славољубљем. Долази сатана-последње односи: чистоту, целомудрије, невиност, страх Божији. Долази старост и смрт, човек жели да пожње нешто на својој њиви, и никакав плод не добија. Само је понегде у греховном животу била намера да учини неко добро дело. И жали човек што је проживео свој век не задобивши добра дела за будући живот. И смрт је дошла и нема се времена за покајање, за сузе и молитве.

Севастијан Картагински