Преподобни Сергије отпоче свој монашки живот у Светој Гори Атонској. Отуда се врати у своју отаџбину Русију, и ступи у манастир великог угодника Божјег, преподобног Сергија Радонежског, који тада још беше у животу. И проведе преподобни Сергије Нуромски дуго време под руководством светог богоугодника Радонежског, угледајући се на њега и подражавајући свети живот његов. И често разговараху они о духовним прегнућима. Али преподобног Сергија Нуромског срце је вукло пустињачкој усамљености и молитвеном тиховању. Дуго размишљајући о томе, он једног дана дође к наставнику свом, поклони му се до земље, и лијући сузе исповеди му своје помисли и моли га за благослов и дозволу да се удаљи у пустињу. А свети наставник, прозревши да је он сасуд пун Духа Светога, и да ће бити наставник монасима и добар пастир стада Христовог, даде му свој благослов и поуке потребне за пустињачки живот, па га отпусти с миром, рекавши: Иди, чедо; Бог нека је с тобом!
Добивши благослов, блажени Сергије Нуромски се испуни радости, и тајно крену на север тражећи згодно пусто место. С надом у Бога идући тако он се заустави у Обнорској области, на реци Нурми, у крају шумовитом, пуном дубрава и воде, где доцније и сагради манастир. У том крају живљаше и велики подвижник Павле, Обнорски чудотворац, пустињак и безмолвник. Преподобном Сергију се веома допаде ово место, и узнесе топлу благодарност Богу што га је довео ту. И мољаше се Богу говорећи: Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, погледај на ово место и благослови га; удостој ме да служим Теби на овом месту у све дане живота мога; јер сам дошао овамо да вечито служим Теби, да би се и преко мене прославило пресвето име Твоје, сада и увек и кроза све векове. Амин.
Помоливши се, преподобни пободе крст на том месту; a подиже и црквицу и малу келијицу. И блажени усамљеник проведе ту много година у великим подвизима: умртвљаваше тело своје неспавањем и свуноћним бдењем, и побеђиваше врага молитвама, постом и врлинама. Но мрзитељ рода људског и његових врлина навођаше на богочежњивог пустињака разне невоље и муке, нападајући га или непосредно сам или преко рђавих људи. Тако једном преподобнога оца нападоше разбојници и толико избише да он умало не издахну од убоја и рана. Но он, подигавши очи своје к небу, са сузама се помоли Богу, говорећи: Владико и преблаги Царе, погледај с неба на ране које задобих зато што се Тебе ради удаљих у ову пустињу. Благодарим Ти што ме удостоји да на телу свом носим ране ради светог имена Твог. Удостој ме удела светих Твојих. Сачувај душу моју и избави, да се не постидим, јер се у тебе уздам.
После молитве, преподобни осети олакшање, и заблагодари Богу. И рече себи: Нећу напустити ово место, па макар ми враг приредио хиљаде напасти. Ја желим да на овом месту умрем, јер чезнући за Христом ја сам дошао овамо. - И преподобни, тежећи за већим подвизима, прилагаше труд на труд, пост на пост, молитву на молитву, ревност на ревност, огањ на огањ, надајући се награди од Небеског Цара.
И милосрдни Господ, видећи подвиге и врлине угодника свог, учини те свети подвижник постаде познат многима, и слава се његова пронесе по целој земљи Руској. И многи стадоше долазити к њему за духовне савете. Долажаху к светитељу и монаси из других манастира, и остајаху да живе поред њега, учећи се подвизима од њега. И Божјом помоћу сабра се око светог подвижника четрдесеторо братије. И он поче зидати храм и келије. И подиже цркву у име Свемилостивог Спаса, у спомен Происхођења Часног и Животворног Крста Његовог. Подиже он и келије, и основа манастир.
У то време на тој истој реци Нурми, у дубокој пустињи провођаше пустињачки живот и велики подвижник отац Павле. Он тамо дође из славне лавре светог Сергија Радонежског, као и преподобни Сергије Нуромски. Преподобни Павле такође основа манастир у својој пустињи, удаљен од манастира преподобног Сергија Нуромског пет километара. Ова два Нуромска подвижника често посећиваху један другога, разговараху о свима духовним питањима, и утврђиваху један другога у светим подвизима. Преподобни Сергије беше притом и духовни отац преподобном Павлу. И исповедаху један другоме своје помисли, удружено се борећи против вражијих напасти.
Једном преподобни Сергије оде к блаженом Павлу ради духовног разговора, и затече Павла где стоји пред својом келијом и храни птице из својих руку. Мнопггво птичица бејаху на глави и раменима преподобнога Павла, а пред њим стајаху - огроман медвед, лисица и зец. - Тако дакле чак и бесловесне животиње, привлачене љубављу, друговаху са светим пустињаком.
После многих трудова и подвига преподобни Сергије достиже дубоку старост, и тешко се разболе. К њему у посету дође преподобни Павле, и лијући сузе моли од њега благослов и опроштај. Најзад, задржавши ридање, блажени Павле исприча преподобном Сергију да је на једном месту у својој пустињи, испод горе, на реци Нурми, чуо звоњење великог звона и видео неисказану светлост која је сијала јаче од сунца. На то прозорљиви старац Сергије рече: На том месту подигнуће се манастир у славу Пресвете Тројице, и многи ће се спасти на том месту.
Тако пророкова блажени. После тога Нуромски чудотворци целиваше један другога са сузама, и преподобни Павле оде у своју пустињу; и од тог доба стаде примати братију и стројити манастир. На оном пак месту где чу звона и виде светлост, свети Павле подиже цркву у име Пресвете Тројице, по пророчанству Сергаја, Нуромског чудотворца.
Најзад, од тешке болести и старости блажени Сергије потпуно изнеможе, и призва сву своју у Христу братију да се опрости с њима пред своју смрт и одлазак к Богу. Братија се гушаху у сузама, и припадајући к своме светоме оцу говораху: He напуштај нас, блага оче, већ још остани с нама. - А преподобни, подигавши очи к небу, рече им: Дође, браћо, крај земаљском животу мом, и ја сам дужан одужити општи телесни дуг. Таква је воља Господња. Чеда моја, поверавам вас Богу и Пречистој Богоматери. Бог мира и Пречиста Мати Његова нека буду с вама увек, и нека вас чувају и утврде у љубави Својој. Ви пак, чеда моја, не тугујте због мога одласка, него обитавајте у љубави Божјој и заповести Његове држите, са страхом и трепетом опомињући се речи Господа Христа: Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени (Јн. 14, 21). Страхом Божјим ограђујте срца своја, да би вас он упутио на свако добро дело, јер: Почетак је мудрости страх Господњи (Приче Солом., 1, 7); украшавајте један другога смирењем; уклањајте се од лажљивих речи; говорите сваки истину брату своме; мрзите клевету; избегавајте непријатељство. Но ако ко од вас допусти гњев у срцу свом, ви га с љубављу усаветујте, јер је речено: Сунце да не зађе у гњеву вашем (Еф. 4, 26). Покоравајте се наставницима својим, јер се они старају за душе ваше, пошто су дужни дати одговор за вас Богу (Јевр. 13, 17). Без лењости обављајте црквену службу. Ако тако будете живели, бићете блажени.
Слушајући ову последњу поуку од оца свога, братија грцаху у сузама. После тога преподобни се причести Светим Тајнама Христа Бога нашег. После причешћа он подиже руке своје к небу и узнесе тајну молитву. Помоливши се, свети Сергије прекрсти руке своје на грудима и предаде Господу дух свој. A по престављењу лице његово беше светло. Ученици пак ридаху, и с љубављу целиваху свето тело његово. Онда пренесоше овете мошти његове у цркву. Потом са надгробним песмама сахранише свето тело светог оца свог близу цркве Происхођења Часног и Животворног Крста Господњег.
Преподобни Сергије престави се седмога октобра 1421 године. Почитујући житије светога, угледајмо се на његове врлине и запишимо у срцу свом његове трудове и свето у Богу живљење. Ако тако будемо радили, имаћемо у преподобном Сергију неућутног посредника пред Богом.
Од гроба светога Сергија биваху многа чудеса: бесомучни се исцељиваху, слепи прогледаху, хроми проходаху, и болесни од најразличнијих болести добијаху олакшање. Од многобројних чудеса тих, ми ћемо споменути само два.
Иван Чухолистов у Ледамској области тешко се разболе, и дуго лежаше потпуно узет. Лежећи тако у силним боловима он једном задрема, и виде у сну светлоликог старца који му приђе и рече: "Иване, што ти толико година лежиш и страховито патиш од болести своје? Сада је дошло за тебе време: иди у манастир Свемилостивог Спаса, на Обнару, и помоли се на гробу Сергија; он ће умолити за тебе Бога, и ти ћеш оздравити. Али за то ти си дужан свагда пребивати у целомудрију".
Пробудивши се, и верујући виђењу, Иван наложи те га одвезоше у манастир Свемилостивог Спаса, на гроб преподобнога Сергија. Помоливши се на гробу, он молитвама светитељевим оздрави од болести своје, и врати се дома радујући се и славећи Бога.
Житељ Лежског Волочка, Исидор лежаше болестан: беху му се укочиле вилице, и он много година лежаше нем и одузет. Чувши за преподобног Сергија, да Бог преко њега даје исцељења људима, Исидор нареди те га одвезоше у обитељ чудотворца Сергија ка Свемилостивом Спасу, на Обнору. Када Исидору читаху молитву на гробу преподобнога, и игуман стаде читати Еванђеље, њему се тог часа раздрешише уста и он стаде говорити, као да уопштте и није био нем. По завршеном молебну болесника покропише светом водом, и њему тог часа сви удови очврснуше, и он потпуно оздрави, као да ни боловао није од страшне болести. И слављаше Исидор Бога и благодараше преподобног чудотворца Сергија, који му измоли такву благодат од Бога.