С обзиром да смо у једном периоду године када можемо да приметимо да се по продајним местима и трговинама већ почео истицати „пропагандни“ материјал зимских новогодишњих празника, било би корисно да се као православни Хришћани опрезно водимо у вези са овим стварима и да исправно изградимо свој однос према њима.

У великој већини новогодишњег пропагандног материјала улогу главног лика понео је такозвани Деда Мраз. Све ове поруке и личности сервиране су нам са Запада на разне начине годинама унатраг. На првом месту је за то заслужна огромна филмска фаворизација која нам отуда долази, а чије поруке ми са лакоћом прихватамо, не размишљајући о последицама које оне могу да донесу.

У Сједињеним Америчким Државама се дуги низ година водила ова медијска и тржишна „битка“ између Деда Мраза и Светог Николе и опет је на крају преовладао Деда Мраз (Синтер Клас-Санта Клаус) чије име је највероватније дошло од Сент Николас (Свети Никола).

Међутим, развијањем модерних секти и модерних друштава, Западу није било у циљу обелодањивање хришћанства као древног и традиционалног предања, већ измишљања и заузимања неких модерних ставова који су одговарали њиховим промотерима. Имајући то на уму сасвим је познато да је чак и Мартин Лутер као главни противних хришћанства у 16. веку и зачетник протестантизма, у чијем учењу све модерне протестантске секте имају своје утемељење, жучно се борио за укидање култа Светог Николе као милостивог помагача убогим и сиромашним.

Поменути култ о Светом Николи развио се на основу једног догађаја из његовог живота који је описан у Житију Светог Јустина Ћелијског. Наиме он је веома помагао сиротињу, и тако је својом помоћју спасао три девојке од срамоте коју је њихов сиромашни и унесрећени отац хтео да им учини. Оставши удовац са три кћери, отац, кад су оне порасле, не могући да их уда, јер се тада тражио мираз уз девојке, намисли да издавањем њихових тела „на пијаци“ обезбеди средства за њихову удају и за даљи живот.

Дознавши за то, Свети Николај је ноћу, негде пред Божић – а у то време Бог је дао касније да пада и његов Свети Празник – спустио тајно, да нико осим Бога не види, кесу са златницима кроз прозор у дом тога оца – који је иначе био верујући човек, али је јадом и бедом био избезумљен – те је овај тим новцем удао своју прву кћер. Кад се исто поновило и са другом кћерком, отац се надао да ће Бог учинити исто и са трећом кћерком, па је хтео да види преко ког доброг човека Бог то чини, и стражарио је ноћу у кући, пред Празник Божића. Кад се Свети Никола појавио са кесом, он му је притрчао и павши на земљу љубио му ноге и руке, благодарећи му од свег срца за назаслужено доброчинство. Свети Никола му је забранио да о томе било коме говори, али је побожни отац, сада већ покајаник због зла које је био намислио, ипак, по престављењу Светог Николаја, објавио ово доброчинство Божије учињено му преко Светог Николаја, и оно је тако постало познато свима хришћанима.

Као што смо већ и поменули, то развијање личности Деда Мраза трајало је дуго, но ипак оно што нас највише занима јесте то да је његов целокупни лик, изглед и понашање преузето великом већином из старогерманске религије, где је постојало главно божанство у лику Одина, дугобрадог човека који је такође слично Деда Мразу, јахао животињу, само што је он јахао коња, а Деда Мраза су га вукли ирваси.

Њему су деца такође остављала своје чизме на крововима, као што у римокатоличкој култури деца остављају покрај прозора, очекујући у њима поклоне за послушност, или пак шибу за оне који су били непослушни. И после прихватања хришћанства, све западноевропске земље у којима је био распрострањен овај култ, „христијанизују“ ову митологију, повезујући је са личности Светог Николаја.

Коначно потискивање лика Светог Николаја на западу одиграло се половином 19. века када је у САД-у започето промовисање разних брендова, оно што и данас примећујемо као рекламу за „Кока Колу“, где главну личност промовисања поменутог пића заузима Деда Мраз.

И тако, идући кроз време, добили смо то да се од некадашњег предивног обичаја даривања сиромашних о Божићним празницима, а које је рађено првенствено по угледу на Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, који је избавио и заштитио многе убоге и сиромашне, данас добијемо једну прекројену традицију, на чијем челу седе непостојане личности.

Све би то било добро да у наше време ова традиција није сервирана као нешто што је модерно, тако да би враћати се Светом Николају било бесмислено и старомодно. Наш данашњи циљ јесте Европа и оно што нам она сервира, без обзира да ли је то добро или није. Схватимо само колико се тога променило у новије време.

Променила се целокупна стара Православна традиција којој је утемељење Црква Божија, а ми се свакодневно оглушујемо на њене позиве. Уместо ње, прихватили смо лажне идоле у виду дугобрадих митских бића, који јашу ирвасе и лете по небесима. Заборавили смо кротост и смиреност Светог Николаја Мирликијског, онога чије име прославља трећина Православних Срба и чији је он заштитник.

Господ нам је празник Светог Николаја даровао непосредно пред Божић, да би се сетили сиромашних и својим трудом помогли и даривали их да и они осете дух празника, а уместо тога ми смо се предали луксузном прослављању Нове Године по разноразним дестинацијама овога света. Своје лепе обичаје и своју дивну православну традицију заменили смо неправославном, инославном, насилно потуреном нам од светских сила.

Размислимо о овоме добро јер нам предстоји то време када смо у прилици да покажемо своје милосрђе и доброту, љубав и кротост, управо оно чему нас је научио наш Господ преко свога великог Угодника Светог Николаја.

Извор: eparhijabihackopetrovacka.org