У навечерје Богојављења и на сам празник Богојављења савршава се велико водоосвећење. У додиру са пречистим Телом Христа Спаситеља и очишћена од сваке нечистоте, водена стихија је добила способност да буде сместилиште Божанствене енергије. У Цркви се то освећење продужава у времену. Сваки верујући има код куће тзв. “богојављењску водицу”, свету водицу. Током године, она се не квари, свежа је, чиста и пријатна, и то је чудо благодати Божије, у које се може свако осведочити. Крштењска света вода поседује велику целебну силу, али њено деловање зависи од човекове вере.
Када на дан празника Крштења Господњег, Богојављења, погледаш на велике масе људи које се слежу у православне храмове и око њих, на гомиле које долазе по свету воду, чини се да готово читав свет верује и иде за Христом. Али, када се дељење богојављенске воде заврши, схваташ да велики број тих људи заправо не иде за Христом, него само за светом водом, не схватајући да без молитве и вере и настојања да живимо исправно, црквене светиње за нас остају бескорисне!
Унесите се у речи молитве и песмопоје, загледајте се у обреде и осетићете да то што гледате није само неки древни чин, већ нешто што и данас, као и пре две хиљаде година, говори истину о нашем животу, о нашој вечној и неутаживој чежњи за препородом, очишћењем, обновљењем. Јер, није умрла и не може умрети у човеку жеђ за Небесима, добром, савршенством, лепотом, која нас у ствари и чини људима.
Празник Богојављења, за којим следи Сабор Св. Јована Крститеља, проповедника покајања и Претече и Приправитеља пута Господњег, у животу и у смрти, није уопште дан масовног раздавања свете воде. Тај празник дарује нам осећај да се, како год изубијан био наш живот, каквим нам год мраком духовног кала, неправде и непријатељства он био испуњен, све може очистити, обновити, поново родити с помоћи Божијом. Имајмо само жељу и веру. И бризгаји освећене воде, који прскају наша лица својом проничућом благодатном чистотом оживеће и наша чувства, одјекнуће осећањем радости и обновљења живота кога се дотакла светиња.
Био је један случај пре много година, на Алтају, у једној убогој цркви, крштавали су малишана од 12-13 година. Када су га крстили, одједном стриц његов поче да виче: “Јели се то и са мном десило?” “Шта се десило?” – упиташе га. Он одговори да је, када су погрузили малишана у воду, он видео како је ишчезла купола на храму и како је на ту воду сишао огањ, и у ту огњену воду, вели, погрузили су његовог малог рођака, а да га огањ није опржио!
У том смислу Крштења Господњег, освећена благодатна вода је светиња, она нам саопштава - преноси ту благодат. Све што се дешава у свету, по Јеванђељу, показује се, бива ради човека. Није човек некакав безначајни завртањ, он је циљ читавог овог света, деловања Бога у том свету. Човек је толико Богу драгоцен, да Он чини све да човека спасе, између осталог, и од смрти, уништења, распада. И све то постаје могуће, благодарећи томе што је Јован Претеча за то припремио људе, да би они потом пошли за Христом.
Постоји водоосвећење мало и водоосвећење велико; мало се савршава многократно (при савршавању Св. Тајне Крштења, на молебанима), а велико само на празник Богојављења. Велико водоосвећење врши се на крају Св. Литургије, после заамвоне молитве, на сам дан Богојављења, а такође и у навечерје Богојављења. На сам дан Богојављења, водоосвећење се савршава са свечаном литијом на изворе вода, која се некада називао “хођењем на Јордан”.
Погрешно се верује у народу да Крштење и Богојављење нису једно исто, па се вода која се освећује на Крстовдан, 18. јануара, зове крстовданска, а 19. јануара богојављењска. Такво уверење је толико јако да и искрено верујући људи настоје да набаве свету воду два дана за редом и чувају је потом у различитим сасудима, бојећи се да их не помешају. Међутим, и на празник Богојављења и дан уочи њега, вода се освећује једним истим чином, у спомен на силазак Господа нашег у воде Јорданске.
Из књиге “Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи”