Данашња беседа је беседа о Љубави, беседа о принцу те Љубави, принцу Светлости, о човеку који је цео свој живот провео у служби те Јединородне Љубави, у служби те Јединородне Светлости, у служби за ближње, за свој народ, своју Цркву, своју државу, беседа о Светом Сави Немањићу. Свети Сава је био неуморни подвижник Љубави, неуморни прегалац на њиви Господњој и син те Троједине Љубави: Бога Оца и Сина и Светога Духа.
Да бисмо разумели шта је то Свети Сава урадио за нас, да бисмо могли, коначно, својим умом и срцем обухватити сву величину његовог спасоносног дела које је учинио, заједно са својим оцем и својим братом, није довољно само ишчитавати повесне списе и литературу, ми морамо разумети, на крају, шта је то љубав.
Љубав није сентименталност и неко пуко чувство, осећајност, него живи однос, однос који се остварује и гради у заједници. Љубав је несебична делатност, кретање, исхођење из самога себе, једна свежртвена окренутост ка ближњем, ка другом, давање, алтруизам. Љубав према себи, драги пријатељи, иако требамо бринути и о себи, није дефиниција љубави, јер кад би тако било онда бисмо ми сви овде у нашој земљи и на планети горели љубављу, а наша земља, а и свет, би били рајски врт. Дај Боже да тако на крају и буде, а биће, како нас учи Свето Писмо, тек о другом доласку Христовом. Свет, додуше, и јесте тај рајски Адамов врт, али га ми људи чинимо више вртом пакла, разграђујући и уништавајући га, уништавајући и једни друге на крају, чинећи тај врт коначно и непријатељем нашим, где се и сама природа окреће против нас.
Господ Исус Христос, Син и Логос Божији, који се ради нас оваплотио, страдао и васкрсао, пре две хиљаде година, нам је показао шта је љубав. Показао нам је да је за љубав потребна жртва, једно несебично исхођење из самога себе, да је потребан онај други, заједница. Бог је Љубав како нас учи сам Господ, како нас учи наша Света Црква и није ништа друго сем љубави, јер управо постоји у заједници три божанске личности: Оца, Сина и Духа Светога. Љубав долази од Бога и љубави нема ван Бога и нема љубави ван заједничарења и без жртве, као што нам је и Спаситељ показао својим свеспасоносним делом и тако овде видимо један савршени закон љубави остављен нам од Светих отаца наших, остављен нам од нашег Светог Саве. Човек је икона Божија, слика и прилика самога Творца и створен је да се управо остварује и изграђује управо на начин постојања његовог Творца, у заједници љубави, у породичности.
Растислав, Растко, Немањић, Свети Сава, је био најмлађи син нашег Великог Жупана Стефана Немање који је ујединио разједињене српске земље и који је отац, да тако кажемо, модерне српске државе. Растко је био кнез коме је отац оставио у наслеђе и на управу, Хум и Захумље. Као кнез, он је имао све благодети овога света и угодности какву може имати само један принц и један наследник. Шта је онда могло да натера младог Растислава да непоколебиво и несебично крене на један пут, да напусти свилу и кадифу, да крене на пут који ће се показати судбоносним за будућност српског народа?
Млади Кнез Растислав оставља своје наследство и замењује угодности овога света за пост и молитву, за једно непрестано служење свом народу и постаје монах Сава. Монах Сава постаје касније Архиепископ Сава, први поглавар Српске Православне Цркве, а његов рођени брат постаје Првовенчани Краљ, први Краљ самосталне и независне Српске државе. Свети Сава надаље са својим оцем и братом, енергично ради на подизању Србије; дижу се манастири и храмови, једни за другим, отварају се школе, болнице, а народ просвећује. Србија економски и културолошки расте, а Немањићи, један за другим, настављају Савино дело, правећи од Србије једну од најмоћнијих држава у Европи. Па шта је то онда што је покретало Немањиће, што је покретало Светога Саву?!
Управо љубав, Христова љубав, јер љубав и долази од Христа и нема љубави ван Христа! Сам Спаситељ је говорио: ,,Без мене, не можете чинити ништа". Бог је љубав и љубав долази од Бога и само хришћанство учи о Богу љубави и само је у хришћанству Бог Љубав, а етика љубави доведена до савршенства. Свети Сава је био загрејан управо том Љубављу, Христом, љубављу према Богу и према свом народу и показао нам какви требамо бити за вечност, какви требамо бити ми професори, клирици, државници, какав треба бити сваки Србин, сваки домаћин; један несебични прегаоц на њиви љубави, алтруиста.
Српски народ је данас поново на крсту и како нас искуство учи и наша повест, слога, заједништво је оно што нам је најпотребније данас. Срби су данас један од најугроженијих народа у Европи, посебно на Српском Космету и у својој Црној Гори. Нека би нам Свети Сава, заједно са својим Светим оцем и својим Светим братом, са којима стоји као жива икона Свете Тројице: Оца, Сина и Светога Духа, дао снаге, мудрости и слоге да прегрмимо искушења и победимо огњене силе нечастивог у наредном периоду и да Србија као феникс устане јача, боља и успешнија, Србија чија деца неће напуштати земљу трбухом за крухом, него остати у њој да се изграђују по лику Божијем изграђујући Србију. Нека Господ и Мајка Божија, Свети Сава и сви српски Светитељи благослове Србију и њен нараштај.
Ускликнимо са љубављу...
Иван Миладиновић, православни теолог-вероучитељ