Ништа није за Бога толико драгоцено као људска душа. Она је невеста Христова, и Господ је воли. Душа је најдрагоценије благо, јер је искупљена најскупљом ценом - Крвљу Господа нашег Исуса Христа. А ми, драги моји, имајући овакво драгоцено благо, не умемо да га ценимо.

Ако свако од нас погледа у своју душу, наћи ће тамо прародитељску гордост, неверје и незахвалност. Па после тајне крштења душа људска постаје светла, лепа, испуњена љубављу, али је ми својим пороцима помрачујемо, покривамо је мраком и смрадом. И тада се душа налази у власти зле силе, и Анђео чувар одступа од такве душе. И Богородица се жалости када види нашу непокајаност. А непријатељ јој све више наноси разне пороке: гнев, осуђивање, блуд, гордост и друге.

Поштедимо, драги моји, своју душу! Не дајмо јој да погине у вечним мукама. Приморавајмо се на борбу са грехом, на борбу са мрачним силама, да би наша душа задобила вечну радост и блаженство.