Као и сваки други вирус (COVID-19) је створење, које има ниске вибрације и затворену структуру електромагнетних контура са фреквенцијом резонанце условно око 5,5 Хз – 14,5 Хз. У вишим дијапазонима није активан, а почевши од дијапазона 25,5 Хз и више, вирус се уништава.

За Човека који живи у вишим вибрацијама, односно Душевно, он није опаснији од акутног обољења дисајних органа, јер организам здравог Душевног Човека „вибрира“ у вишим дијапазонима: само понекад, због различитих разлога, пада у ниже вибрације. Као узроци за то могу послужити разни поремећаји енергетске равнотеже (умор, емотивна исцрпљеност, хлађење, хроничне болести, нервна напетост итд.). Вирус у природи, ван тела, није постојан јер укупна просечна фреквенција резонанце Земље данас износи 27,4 Hz, али има места на којима је ова фреквенција снижена, односно, то су природно или вештачки створене геопатогене зоне (болнице, затвори, далеководи, метрои и јавни електротранспорт, тржни центри, канцеларије, угоститељски објекти итд.). Тамо где су вибрације испод 20 Hz… за сва бића с ниским вибрацијама овај вирус је опасан.

Разна душевна стања одашиљу и различите вибрације. На пример: несрећа даје вибрације — од 0,1 до 2 Hz; страх — од 0,2 до 2,2 Hz; увреда — од 0,6 до 3,3 Hz; љутња — од 0,9 до 3,8 Хз; негодовање — от 0,6 до 1,9 Hz; плаховитост — 0,9 Hz; експлозија јарости — 0,5 Hz; гнев — 1,4 Hz; гордост — 0,8 Hz; манија величине — 3,1 Hz; презир — 1,5 Hz; надменост — 1,9 Hz; великодушност — 95 Hz; захвалност (хвала) — 45 Hz; срдачна захвалност — изнад 140 Hz; осећај јединства с другим људима — 144 Hz и изнад тога; саосећање — од 150 Хз и изнад тога (а сажаљење само 3 Hz)…

Кад сам видео ове податке о фреквенцијама и схватио да зло и духовна смрт имају ниске фреквенције, а да добро и Божанско имају високе, сетио сам се пчела. Много пута сам седео поред кошнице и зујање пчела ме смиравало и давало мир и лепе осећаје у души. Дешавало се приликом рада да лупнем, или их уплашим и оне одмах по узнемирењу промене начин зујање који у нама изазива страх и тера те да бежиш од кошнице. Тако нешто се дешава и са нама, па или емитујемо нервозу када сви беже од нас, или емитујемо мир када све око себе привлачимо. Овом свету је потребан мир Божији, мир који једино Христос може да да. Зато се на црквеним службама стално благосиља и призива мир Божији.

Зато није чудно што овај вирус најмање напада децу а највише старе. Деца су незлобљива и безбрижнија су. Најмање су у себи нарушила хармонију Творца или језиком физике речено, вибрацију тела, па зато и мање оболевају. Али то неће дуго трајати да су деца заштићенија. Деца примају од старијих све лоше.

Нови светски поредак се и огледа у томе да што пре отрује децу наметајући им телефоне, телевизоре и све оно што ремети склад тела и душе а тиме се индиректно делује и на ум.

На одрасле се делује кроз економску борбу за опстанак, темпо живота, страсти, безверје а највише кроз страх и кроз безнађе. На жалост, закључујем да су старији људи током живота због неверства и лошег живота, брзог живота, због неисповеђености и непокајања, нарушили хармонију душе и тела, зато је лако свакаквим болестима или злу да их напада и обара. У суштини, сваки технички и цивилизацијски напредак нас убија, корак по корак. Зато је потребно да духовно јачамо и живимо што простије и мирније како би дошло до исцељења душе и духа.

Цело Свето Писмо а посебно Нови Завет нас учи да се кроз подвиг Цркве, тј. кроз свете тајне и свете врлине испуњавамо Божанским нествореним енергијама (Благодат Духа Светога – можемо рећи љубав Творца). Тако се обожујемо и враћамо прволику. Није онда чудо што Светитељи нама делују надљудски и у духу и по телу. Размислимо о МОШТИМА (моћима). Одакле им сила нетрулежности. Језиком физике би рекли да су на Божанској фреквенцији и ништа их не напада. Тачније, ми бисмо рекли да су обожени тј. примили Бога у себе и постали такви. Спасење је у Обожењу човека…

Још једно моје а можда и ваше запажање за крај. Скоро цео свет је у блокади и карантину. Силна ограничења и то за све време минулог Великог поста. Нема свадбе, разних весеља, журке, глупих рођендана, вештичарење, светских првенстава и стадиона, силних концерта и баханалија. Ограничења у кретању. И поред велике отуђености, присиљени су људи да се ослоне једни на друге, брачници, деца и родитељи, браћа. Једном речју ПОСТ на глобалном плану. Ђаво смишља зло, а Господ га претвара у лек за човечанство.

Слава Богу! Ко претрпи до краја тај ће се спасити!

Протосинђел Серафим (манастир Дивљане код Беле Паланке)
Извор:korespondent.info