КАКО УЋИ У РАЈ

Једног је дана јерођакону оцу Василију (будућем старцу Јерониму) дошао један Турчин, који га је замолио да посјети кућу судије, такође Турчина. Домаћин је, потом, гостољубиво дочекао оца ђакона и увео га је у своје одаје. Тамо је судија рекао:

- Ја сам муслиман. Помажем удовицама, сиротима, болеснима, држим све постове, настојим да будем праведан на послу. Реци ми, да ли је то довољно да се уђе у рај?

Отац Василије је упитао:

- Реци ми, господине, имаш ли ти дјецу?
- Да, имам.
- Имаш ли слуге?
- Имам и слуге.
- Ко боље извршава наредбе, дјеца или слуге?
- Наравно, слуге. Дјеца ме често не слушају.
- Али кад ти умреш, ко ће бити твој насљедник – слуге које извршавају све твоје наредбе или непослушна дјеца?
- Наравно, дјеца.
- Ето, - закључио је отац Василије, - све што ти радиш је добро, али ти си зарадио само част доброга слуге. Ако желиш да наслиједиш Царство Небеско, мораш да постанеш син. А то се може остварити само крштењем.

Судија је био утврђен у вјери и ускоро се крстио.

ПЕДЕСЕТ ДВЕ НЕДЕЉЕ

Једном је старац Јероним своме сроднику, сазнавши да он и у недељу отвара своју трговину, написао писмо, у којем су биле следеће ријечи: „Вољени мој, колико има недеља у години? Педесет две. Колики приход ти доносе педесет две недјеље у години? Молим те, напиши ми, и ја ћу ти послати двоструко више од тог износа, само не отварај трговину недељом, и Бог ће ти подарити Своја блага“.

Ово писмо толико је гануло старчевог сродника да он никад више у животу није отворио трговину недјељом.

ОН ЗНА БОЉЕ

Отац Василије (будући старац Јероним) доживио је повреду руке. Обратио се лекарима, који су му препоручили хитан одлазак у болницу. Болест је била опасна, и ако се не би ампутирала рука, могла се проширити на цело тело. Своју одлуку лекари су саопштили болеснику, одредивши датум за операцију. Трпељиви отац Василије, потпуно предан Божјој вољи, смирено је примио ову вест и предао се Божјем промислу.

- Ако Господ допусти, нека ми одрежу руку, - говорио је он. – Нека буде воља Његова. Боље са једном руком у рај, него са две у пакао.

Он се непрестано молио Пресветој Богородици и Светим Бесребреницима, да они својим чудесним посредовањем не дозволе ампутацију, а ако то буде воља Божја, онда да му дарују стрпљење и очврсну га.

Његова молитва је била услишена. Дан пре операције посетио га је брат једног светогорског монаха, који је познавао неке лекове и њима лечио различите болести. Тај човјек је чуо за оца Василија, дошао је к њему, те му предложио да одбије ампутацију и оде из болнице, да би га излечио. Отац Василије је ову посету схватио као знак од Господа, који је услишио његове молитве. Отишао је из болнице, и његова рука је била исцељена након неколико месеци лијечења.

БОГОХУЛНИК

Једном док је старац Јероним шетао обалом, чуо је страшно богохуљење. Изрекао га је електричар, који је научио да се тако изражава још од детињства. Отац Јероним га је позвао и рекао:

- Опрости, брате. Знам да ти без размишљања говориш такве речи, а у дубини душе си добар човек. Молим те, учини ми услугу. Ево, стаћу пред тебе, а ти ме вређај гласно и дуго, све док се не умориш, како не би остало ништа за сљедећи пут. Какав је смисао да хулиш на Бога? Он нам је дао све: очи, уши и све што имамо. Зар ћемо Њега због тога вређати?

- У праву си, оче. Молим те, опрости ми.

ЖЕЛИМ ЛЕП ДАН

Након Свете литургије на празник светог Николаја Чудотворца, отац Јероним је отишао у град да честита познаницима имендан. Пролазећи покрај трговине храном, угледао је власника чији се син звао Николај. Заставши на трен, рекао је:

- Многаја љета, свети Николај да помогне и нама и твоме сину.

Власник трговине, умјесто да се обрадује речима честитке, одговорио је грубо:

- Иди одавде, оче! Не желим да разговарам с тобом!

Отац Јероним је отишао жалостан, не толико због увреде, колико због тога што никог није желио да узнемири. И премда није био крив, имао је потребу да смири ближњега свога. Он је увек налазио начин да утеши онога ко је изгледао жалостан. Осјећао је да и сада треба изгладити ситуацију. За кротког и смиреног Христовог слугу било је важно спасити изгубљену овцу. Као и увек, он је то препустио Господу. Молио се цијели дан и ноћ, и сљедећег јутра кренуо истим путем. Кад је пришао трговини, власнику је благо и смирено рекао:

- Опрости, брате мој, што сам те узнемирио, хоћеш ли ми дозволити да ти зажелим лијеп дан?

Власник трговине је био изненађен. Није очекивао такву смиреност и доброту. Дошао је до старца и загрлио га рекавши:

- Опрости ми, старче! Не знам који демон ме је натерао да тако говорим с тобом. Кајем се и молим за опроштај.

ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉУ

Једном је отац Јероним посјетио у Пиреју свог пријатеља К. Василиадиса. Током пијења чаја рекао је:

- Молим те за услугу: посетимо заједно једну кућу.
- Наравно, старче, идемо.

Узели су такси и кренули у смеру Тамбурји. Стали су на месту на које је указао отац Јероним и позвонили на врата. Када су им отворили и кад су ушли унутра, угледали су страшан призор: породица измучена сиромаштвом, болестан отац лежи на кревету, нема новац за лекове, а малена деца боса и гладна. Остали су кратко и попричали с укућанима, а кад су одлазили, отац Јероним је рекао свом пријатељу:

- Кад бих ја био на њиховом мјесту, да ли би ми помогао?
- Да, старче, наравно.
- Ја те нарочито молим, узми бригу за њих на себе. Сматрај да то радиш за мене. То је моја лична молба.
- Добро, старче, нека је благословено.

Касније тога дана опет су позвонили на врата тој породици и неки непознати мушкарац (слуга Василиадиса) донио је неколико торби с прехрамбеним производима и коверту с новцем.

„С КИМЕ СТЕ ВИ?“

Једном приликом је једна гошћа упитала старца Јеронима:

- Старче, ви сте са припадницима старог календара?
- Да.
- А са којима сте (с којом групом)?
- Са свима.
- Али, они су у непријатељству (међу собом).
- Ја нисам тамо гдје је непријатељство.

ГОСПОДЕ, НЕ УЗМИ МЕ…

Године 1966. стање старца Јеронима се веома погоршало, али је он свеједно наставио да прима посетиоце. Није хтео да иде у болницу. Тада је један лекар, наговарајући оца Јеронима, пао на колена и рекао:

- Оче, потребни сте Егини. Молим вас, идите у болницу, тамо ће вам можда бити боље. Не одбијајте, учините то због нас, ако већ не желите због себе.

Старац је био ганут овим ријечима и сагласио се с одласком у болницу. Сместили су га у болницу „Александра“ у Атини. У тренуцима тешких телесних патњи отац Јероним је понављао:

- Господе, не узми ме, ако још нисам постао сасвим Твој.

Извор: manastir-lepavina.org