Не само што се стари светитељи и угодници редовно славе, што се у њихову част подижу храмови, што се пред њиховим местима клањају цареви и краљеви, старешине и цео хришћански свет, украшавајући и своје домове са њиховим иконама, већ скоро такву исту част и поштовање видимо да и данас уживају људи, који се међу нама одликују побожношћу и врлином. Јер ко се и данас чува од обмане и преваре, од лажи и кривоклества па увек истину говори; ко је и данас пријатељ правде и поштења а непријатељ неправде и непоштења, ко воли смерност а презире гордост, ко је по разуму паметан а по срцу добар, ко је пријатељ сиротиње и благ у понашању, зар и данас међу нама реч таквога човека није закон? Зар његова дружба не служи свакоме на част, зар његов савет није светлост, његов разговор упутство, његова појава корист и његови примери зар нису за свакога правила? Но осим части и славе побожни су људи награђени и већим благом тј. миром и спокојством душевним као што и Свето писмо вели: Слава и част и мир свакоме који чини добро.