Православан сам зато што сам крштен и духовно одгајен у наручју Православне Источне Цркве. У њој најпре упознах Бога, Једнога по суштини и Тројичног по Испостасима, као што је то открио људима оваплоћени Син и Логос Божји.
У њој упознах Свето Писмо, ту богонадахнуту хришћанску књигу, и научих се да га тумачим правилно, далеко од субјективних предрасуда и разних погрешних схватања у која падају они који се налазе изван истините Цркве, и далеко од оних који негирају његову духовну вредност и његов божански ауторитет.
У Православној Цркви дођох најпре у општење са Светим Оцима, тим божанским проповедницима и учитељима Јеванђеља, тајницима божанске Истине и Христовим свештеним објавитељима, светим стубовима врлине и поборницима вере, врхунским учитељима богословља.
У Православној Цркви осећам да ме одасвуд окружује мистична атмосфера њеног Светог Предања, и живећи у њој душа моја осећа најпријатнији мир и духовну сигурност и безбедност. Верујем да се у њој чисто и неискварено чува од Христа људима дато спасоносно Откривење Божје, да се правилно учи, предаје и доживљава вера, да је ту спасење душе моје објективно осигурано и обезбеђено, мада праћено неопходним за то условима и чиниоцима.
У Православној Цркви дубоко осећам да постојано живим у мистичном Телу Христовом; осећам да ми се живот протеже изнад уских граница садашњости и да обухвата вечност; тајанствено доживљавам несхватљиво-натприродно јединство Цркве Христове на земљи са оном која је прослављена на небу.
У Православној Цркви удишем миомир светости, живим у божанској благодати Господњој, која се пребогато даје кроз свете тајне. Особито пак кроз свету тајну божанске Евхаристије мистички се и стварно утеловљујем (учлањујем) у човечанску природу Спаситељеву; моју личност испуњује и прожима оваплоћени Логос Божји; заиста постајем христоносац и богоносац; узносим се у висине Божанства; благодатно се сједињујем са Богом и добијам обожење.
У Православној Цркви живот мој је савршено духован. Дух Свети, који Цркву надахњује, оживотворава и освећује, јесте натприродни принцип који све нас води и управља ка спасењу. Дух Свети, Божански Утешитељ Цркве, одасвуда обухвата благодаћу Својом душу моју, као што скривени у безданим дубинама океана камен бива одасвуда обливен водом. Дух Свети је души мојој и мистични хлеб и духовна вода; Он ми је и појас и хаљина, и ваздух и дах и унутрашњи саживитељ душе и тела мога. Он руководи мој дух како и где Он сам хоће; Он ме испуњује разним духовним даровима, просветљује ме, освећује ме и узвишује ме.
У Православној Цркви молитвено и свеживотно служим Богу, онако како треба и приличи. У том богослужењу стално доживљавам божанску Истину; живљење моје постаје непоколебљиво у Тројичноме Богу; непрекидно доживљавам тајну Божанског Домостроја (плана) о човеку у свету и спасоносно освећење у Божанском Духу. У богослужењу Православне Цркве осећам Бога да силази до мене, а себе осећам узношеним до престола Божијег.
У Православној Цркви свагда живим у светлу Вечности. Царство Божије се одсијава на духовним водама душе моје. Мој садашњи живот није само предсобље Вечности, него се тајанствено пресађује и прелива у Царство Небеско. Време се прелива у вечност већ из садашњег живота. Душа моја, као духовна невеста Христова, усавршена и украшена врлинама, предокушава неизрециву радост небеске славе Христове; још у овом свету чује песме из небеске одаје мистичног брака Господњег.
Моја највиша есхатолошка жеља јесте – благодатно сједињење целокупне моје личности са Пресветом Тројицом; пуноћа мога етичког обожења, које ће се збити свеусавршујућом силом Духа Светога, по васкрсењу мртвих. То благодатно обожење обасјава све хоризонте мога живота овде на земљи. Ја, дакле, у садашњем животу живим као човек, али је начин живота мога божански; живим и јесам, по речима Светих Отаца, као у тело одевени Бог.
Андреас Теодору
„Вера, љубав и нада“, православна читанка, Крњево 1983.