Тело није непријатељ душе, нити је оно њена “мрачна такница”. Напротив, оно је, заједно са душом, позвано да се освећује и да слави Бога. Лепо је речено: “душа без тела – то је авет, а тело без душе – лешина”. Дакле цео човек мора да буде укључен у подвиг угађања Богу; циљ му је да исправи и да се кроз повратак оригиналном себи, бар мало приближи Богу. Међутим, да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву, он мора да нађе склад између душе и тела, мора да оствари симфонију у којој ће и душа и тело сазвучно да славе Бога.

Схиархимандрит Пајсије Хиландарац