43-годишњи отац Атанасије вјероватно је био најоригиналнији тркач, који се упадљиво разликовао од других учесника Атинског класичног маратона. Иако свештеник није пробио никакве рекорде, ипак је успио да изазове феноменалан утисак, дошавши на трку у подраснику.
Хтио сам да покажем да Црква увијек живи са својим народом и присутна је у свим догађајима: од социјалних до спортских. Баш зато сам и ја учествовао у овом маратону. Било је очигледно да се то народу допало: куда год сам трчао - свуда су ми аплаудирали више него осталим учесницима. Неки су тражили молитве, и ја сам се молио током трке!“
43-годишњи отац Атанасије, има чин капетана, живи и служи у Птоломаиди као војни капелан Првог војног корпуса.
Отац петоро дјеце и заљубљеник у трчање, свештеник је донио одлуку да трчи на 42 км Маратона, да би скренуо пажњу људи на Цркву.
„Било ми је интересантно да учествујем у такмичењу. Народ ме је топло примио. Нијесам чуо ниједан негативан коментар, напротив. Један је само изразио жаљење да маратон сљедеће године трчим без подрасника. „Али, тада ти не би схватио да сам ја свештеник, одговорио сам му“, прича отац Атанасије.
Свештеник је узео благослов да учествује у такмичењу од митрополита Флорине, Преспона и Еордеје, који је подржао одлуку клирика да трчи у подраснику, мада и то није било обавезно.
„Трчао сам у подраснику јер сам само тако могао упутити ту поруку коју сам хтио“, објаснио је свештеник.
Отац Атанасије Влаходимос је истрчао за четири сата и шеснаест минута, мада је на тренинзима, како каже, успио да истрчи за три сата и четрдесет минута.
„Прикаснио сам, јер ми је грч ухватио ногу. На срећу ништа озбиљно није било, само је због тога страдао резултат. Али сам срећан због учешћа. Осим тога, медаљу су добили сви учесници који су стигли до финиша. У томе и јесте смисао маратона – финиш“, каже баћушка.