Целокупно наше хришћанско православно предање нам говори о божанским бићима која су створена давно пре нас, пре човека, пре много векова, пре материјалног света, која су створена у први дан стварања, у први мах: „Нека буде светлост", па је и понедељак као први дан у хришћанској цивилизацији посвећен Ангелима, тим дивним божанским бићима, весницима, јер и име Ангел значи весник, посланик на хебрејском-( מלאך [mal'āk̠] — малах — „посланик“, „весник“, „гласник“,грч. άγγελος [ангелос]; лат. angelus; араб. الملك‎ — мелек).

Ангели или Анђели Божији су ред небеских, светлосних, бића која се налазе у непосредној близини Свете Тројице. Њихова природа је као и Божија, бесполна, односно у њима се налазе и мушка и женска природа спојено, али влада мушки принцип као и у Богу, па носе мушка имена - (пр. Бог Отац, Архангел Михаил). Ангели су такође створена бића, али не од материје од које је саздан космос и материјални свет, него од духовне, светлосне материје, материје сличне оној материји од које саздана и саткана и људска душа по Светим оцима, те смо отуда, душом, повезани и са ангелским „нематеријалним" светом, а телом повезани са творевином и космосом.

Човек је спој небеског и земаљског, по природи, и круна креативног стварања Свете Тројице, нашег Творца, а опет као личност створен по лику саме Свете Тројице. Антропос је, као што рекосмо, врхунац свих стварања, а икономија спасења Христовог нам говори да су и Ангели Божији створени управо са том сврхом, обожења читавог универзума. Сама имена Ангела Божијих, Христових весника, гласника, нам говоре да је Господ знао и пре стварања ових дивних и најузвишенијих бића и стварања материјалног света, да ће човек пасти и да ће јеврејски народ бити изабран за извршење тог пута, обожења творевине и рађања Јединородног Сина Божијег, Месије, Христа од најбољег и најчистијег бића у историји људског рода, Богородице Дјеве Марије. Ангелска имена се завршвају суфиксом „Ел", што је скраћена ознака имена Божјег „Елохим", на старојеврејском „Господ Бог": Архангел Миха-ел- (ми читамо због утицаја Грка, Јелина, Михаил, односно народски Михајло, а заправо је Михаел) Архангел Габри-ел-(Гаврило), Архангел Ури-ел, Архангел Рафа-ел-(Рафаило) итд. Сваки Анђео Божији има суфикс „Ел", чак и Ангелско име које су Ангели наденули Христу по рођењу има суфикс „Ел": Еману-ел- (Емануил-С нама Бог). Овде видимо апсолутну свемудрост и свезнање Божије где Господ апсолутно зна сваки тренутак и сваку секунду будућности. Господ је знао да ће Адам пасти, да ће смртност завладати створеним универзумом и његовим створењима.

Јевреји су Господа, називали и данас га називају Елохим-(אֱלֹהִים‎ ) што у преводу значи „Богови"- множина, па хајде да видимо зашто је употребљен облик у множини.

Елохим је множина од Елоах-(код Арапа Алах) и овде видимо назнаку тајне тројичности живога Бога, где се Бог у почетку Библије, назива „Богови": „У почетку створи Бог (Богови) небо и земљу" (Постање 1). Елохим је овде у множини, а глагол бара-створити, у једнини. У самом почетку већ, имамо назнаку о Светој Тројици, назнаку да је наш Бог, Творац, заједница три личности. Касније видимо и овај стих: „Хајде да створимо човека по нашем обличју, као ми што смо". Сама Библија у почетку говори о Богу као множини, као заједници више личности, а као што нам наше хришћанско предање говори предано нам од самог Логоса и Сина Божијег, наш Бог је јединосуштна и нераздељива заједница три божанске личности: Оца и Сина и Светога Духа.

Када већ све ово знамо и када смо научили и дошли до познања ове истине, како онда да не благодаримо живом Богу, оваквом Богу Љубави и како да се не сетимо Христових речи: „Маловерни, зашто посумња" (Матеј 14:31) , или „Не брините духом својим шта ћете јести и пити ни телом својиму шта ће се оденути, јер све ово ишту и незнабошци. А зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је свакоме дану зла свога" (Матеј 6:31-33).

Ми хришћани, како год да је тешко, не смемо се предавати безглавом многобрижју. Наша је обавеза да сав наш живот и све наше бриге мисли и осећања предамо нашем Творцу, који има власт и силу да брине о томе. Поред свега тога, како нам говори наше предање, поред своје Мајке и свих Светих, дао нам је и његове „Елове" божанска светлосна бића, Ангеле, да бдију над нама, Ангеле које добијамо о Светом Крштењу и који су неприметно увек око нас. Свети Владика Николај у свом делу Касијана, цитирајући Свете Оце, нам говори да су наши Ангели чувари, наша старија браћа и да се са њима требамо тако и опходити. Они су радосни када смо и ми радосни и вредни, а тужни када смо ми тужни или када одступамо од пута Божијег.

Зато не растужујмо нашу Свету браћу, наше Елове, него будимо увек такви да се они радују, да буду увек уз нас, да се Христос радује, да се Небо радује!

НАПОМЕНЕ

1. Док Свето Откривење јасно учи да је Бог створио анђеле, дотле у њему није јасно кад су створени. Судећи по већ наведеном месту из књиге о Јову где се вели да су Анђели клицали од радости кад је Господ створио звезде и на основу свега реченога о првобитном небу, као и на основу библијске повести о кушању првих људи у рају од змије, односно палог духа, што претпоставља да је свет духова пре тога постојао и да се у њему већ био десио неки морални преврат који се завршио отпадништвом од Бога неких духова — мора се закључити да је Бог створио анђеле пре материјалног света.

2. Ангели Божији, како нам говори Свето Писмо и Предање наше Цркве, активно учествују у домостроју спасења људског рода; што и видимо у Светом Писму од постављења пламеног Херувима у Едемском врту, преко јављања Светим пророцима(Свети Илија) и старозаветним Царевима, објављивања Благе Вести Пресветој Мајци Божијој у Назарету, јављања пастирима о рађању Спаситеља, они охрабрују Спаситеља у Генисаретском врту, разарају камен на гробу Христовом о Његовом Васкрсењу, они се јављају Мироносицама, Светим Апостолима, Свети Апостол и Богослов Јован добија Откривење од Ангела Божијег препуног сведочанства о Небеским силама. Свети Ангели Божији посећују и Светитеље и Мученике прве Цркве

Професор Верске наставе, теолог, Иван Миладиновић