Доживели смо чудо, били смо овде до последњег тренутка. Али и када смо се, по наређењу владике, удаљили, били смо насупрот Дримонаса и видели смо пламен висок, 40, 50, 70 метара, који је захватио манастир и капеле. Ако окренете поглед удесно, видећете ове капеле. Пламен их је захватио, сатима, неке су морале да се претворе у пепео. Па ипак су нетакнуте.

А у Агиа Марини, где је због високе температуре, како кажу стручњаци, која је достизала и до 600 и 700 степени Целзијуса, прозори светилишта су разбијени, али свеће које су биле у Светој трпези стоје и даље у свећњацима. Овде су се раније само од сунчеве светлости и топлоте свеће топиле и падале.

Помислите на милост Божју! Божје путеви су неистраживи. Не знамо зашто и како, али видимо чудо. Кад ватра допре до ограде манастирске баште и тамо се и угаси, какво је ово чудо!

Јуче је из Украјине дошло 120 ватрогасаца, који су дошли да помогну нашој земљи. Њихов старешина је овде рекао монасима: „Нема за ово објашњења, то је чудо и веома смо срећни што смо ходочасници на овом Светом месту.

После неког времена посетили су нас и грчки ватрогасци. Вођа ове екипе је била жена, која је рекла:

"Зато што сам волела светог Давида и зато што смо мој муж и ја посећивали ово место, хтела сам да дођем да помогнем светитељима и манастиру, али ватра нас је заробила. Возач ватрогасног камиона иза мене, пролазећи кроз пламен, онесвестио се. Срећом, његова нога је била мало на папучици гаса, колега с леђа га је држао усправно, а сувозач је ухватио волан и полако су прошли кроз пламен. Тројица колега су задобили лакше опекотине, требало је и нас да опече. Ми смо дошли да помогнемо манастиру и светитељима, али су очигледно они помогли нама“.

Дакле, ова возила која су дошла да заштите манастир, била су опкољена ватром и светитељи су им помогли.

Оно што је неко рекао да је у манастиру Светог Давида постојао зид ватрогасних возила, који су заштитили манастир и да су сви авиони и хеликоптери гасили пожар, потпуна је лаж!

Само један хеликоптер који је пролетео изнад манастира, након стотина наших апела, стигао је након што је ватра све у околини прогутала и испустио је два пута воду и то не на ватру овде, него на пут уз планину и нестао.

Манастир је спашен само чудесном интервенцијом Бога, Богородице и светих Давида и Јакова.

Захвалимо се Пресветој Богородици, прославимо је и молимо се да и даље буде наша Помоћница пред Свемогућим Богом. Видели сте: колико дуго, колико месеци, њене сузе теку у Атини у цркви Светог Димитрија, са Њене иконе Утешитељке. Неко време сузе су стале, а сада су, пре неколико дана поново почеле да теку.

За Фондацију "Пријатељ Божији": Ставро Василидос