У Кини постоје фабрике које производе православне крстове и иконе. Наравно, не оригиналне, већ лажне за тржишта православних земаља. Кирилл Схумов, шеф производње икона пројекта „Симболички“, дели своје утиске о посети таквом предузећу:

Речено ми је да се у Кини већ дуги низ година производе православне иконe, крстове и други црквени прибор. Одлучио сам да одем да видим како се то тамо ради. Оно што сам видео шокирало ме.

У почетку смо посетили мали приватни производни погон. Налазио се у обичној кући. Била је то троспратна викендица, на два спрата на којима су радили радници, на трећем су живели власник и управник. Бавили су се копирањем грчких икона. Буквално копирањем - на иконама су били натписи "made in Greece", имена грчких произвођача, па чак и папирни сертификати "аутентичности".

Приликом штампања, лица Спаситеља, Богородице, светаца, које су лепе на дрвене подлоге, леже је тачно под ногама радника. Нема поштовања према светињи. Ова производња постоји седам година. Раније је његов власник производио бочице за парфеме, а затим се, по савету украјинског купца, преквалификовао за црквене производе. Сам Украјинац (Кинези су га звали ујак Вања) није од њих куповао иконе, већ је помогао да се пронађе продаја у Русији и Румунији.

Следеће производно место које смо посетили већ је било заиста велико - запошљава око 70 људи. Излет смо направили под маском клијената и успео сам да направим неколико фотографија. Сва производња се налази у великом хангару. Долази клијент, показује узорак и од њега се прави копија. Комплетна копија, укључујући лого оригиналног произвођача.

У овој фирми су се раније бавили производњом одевних предмета, али пре девет година к њему су дошли купци и затражили да направе крстове.

Елементи постављања православних крстова, распећа, ореола леже на поду, под нашим ногама. По завршетку ливења, лопатом подигну све са пода, истоваре на сто, где радници растављају гомилу на одвојене делове, од којих се финални производ израђује и ручно обрађује.

Радницима смо постављали питања о њиховом односу према православној вери. Речено нам је да је ово само посао и њих занима само новац. Ако би иконописац требало да пре сликања иконе приступи посту и молитви, онда би особа која прави копије икона, чак и ако их једноставно избаци, требало да буде бар хришћанин и поштујте свој рад.

Схватите шта раде! Мислим да не можете упоредити слику Бога са телефоном, рачунаром или било чим другим што се сада јефтино производи у Кини. Не само да су ове иконе направили будисти и идолопоклоници, а не хришћани, већ се баве и фалсификовањем, што убија изворну производњу Православних цркви.

Када сам отишао у Кину, наши планови су били да сарађујемо, али на крају путовања, након свега што смо видели, морали смо да одустанемо од ове идеје. Своју производњу ћемо градити у Русији, давати посао сународницима - верницима, православцима.

Шта значи „лажна икона“, могу ли будисти створити свете хришћанске слике и како порекло иконе утиче на молитву пре ње, питали смо Светлану Васјутину, наставницу Факултета црквених уметности ПСТГУ, члан Уније уметника:

Да бисте постали иконописац, потребан вам је благослов. Иконе може да слика само верник, молећи се, упознат са канонима црквеног сликарства. Чак и ако прави само копије или стандардне крстове. Поука иконописаца остала је у античким споменицима, где се каже да особа која ради на светој слици у ово време мора да пости. Тамо се чак и не расправља да ли би он требало да буде верник. Јер подразумева се да је то неопходно.

Ако пагани дођу до Бога кроз ово дело, то се може само поздравити. Али ако не дођу, онда нема оправдања за ово што раде. На пример, мој пријатељ сада гради храм и украшава га мозаиком. За посао је унајмио таџикистанске муслимане, који су му, славећи Рамазан, постављали мозаичне слике. Страшно искушавају све око себе! Не можете пустити грешнике у олтар, не можете дати богохулницима, будистима, муслиманима и паганима да сликају. Ово је скрнављење светиња на духовном нивоу, њихово уништење.

Кад радим на икони, увек се молим. Непрестано се молим. Трудим се да икона буде написана у молитви. А кад се иконописац моли, у једном тренутку настаје ситуација када престане да разуме како је све написано. Постоји однос са духовним светом. Господ контролише руку сликара иконе. И какву духовну везу могу идолопоклоници имати и са ким док раде на светим иконама?

Наравно, ако је неко купио ову икону и молио се испред ње, нема разлога за бригу. Господ не дозвољава скрнављење своје светиње. Али бити укључен у стварање или дистрибуцију таквих наводно црквених производа духовни је злочин. По мом мишљењу, ово су демонски трикови за обезвређивање свега Светог.

Приредила Екатерина СТЕПАНОВА
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов
Извор: vetrovo.ru